Највећи раст броја запослених од предратне 1988. године у Федерацији БиХ забиљежиле су Груде, мала и развијена средина на граници с Хрватском. Уз њу су ту и остале три општине Западнохерцеговачког кантона, као и увијек истицани Тешањ, Калесија и Сребреник.
На другом крају листе, а која третира и податке Федералног завода за статистику налазе се отужне општине у Кантону 10, завађене између власти ХДЗ-а и властите српске већине – Гламоч, Грахово и Дрвар.
Раст броја запослених у Грудама је скоро двострук, што и не чуди јер су се у том периоду у овој малој општини појавили гиганти као што су Виолета, Графотисак и неки други.
Занимљиво је да су у “црвеном” све веће средине у Босни и Херцеговини, оне које су генерисале највећи број запослених и биле окупиране привредним гигантима који су у пораћу пали на ниске гране или се потпуно угасили.
Сарајево тако биљежи пад броја запослених од 22 посто, Мостар од 24, Тузла од 31 посто, а Зеница од чак 51 посто.
Гледајући укупни број у Федерацији БиХ је у овом броју 29 посто мање запослених, односно више од 200 хиљада радника.
Начелник Груда, првопласиране општине на овој листи, Љубо Гризељ, за Klix.ba каже како је ова општина прије рата била изразито неразвијена, а како тајна привредног развоја лежи у три разлога – и раније је била развијена предузетничка свијест, општина није била оптерећена приватизацијом те марљивост и предузетност људи.
“Од 2012. године ми организујемо сусрете грудских предузетника и то је општинска активност. Сваке године од тада сви наши индекси су преко 1,5 што значи да смо расли бар педесет посто. У 2012. години смо имали 1.800 запослених у приватном сектору дошли смо на више од три хиљаде”, изјавио је Гризељ.
(klix.ba)