Националистичка реторика у БиХ одвлачи пажњу од стварних проблема, међу којима су „миграције десетина хиљада, пре свега младих људи“, каже један од наших саговориника.
Највише људи одлазе људи из северне Босне. Према подацима Уније за одрживи повратак то су углавном млади из Посавине, односно Брода, Брчког, Градачца, Шамца… Одлазе високообразовани, посебно лекари и други радници из медицинске струке, ИТ стручњаци, Инжењери, али и занатлије разних профила, пише Deutsche welle.
35-годишњи В.Т. је један од најперспективнијих сниматеља тона у једној медијској кући у БиХ. Да је политичко-економска ситуација у Босни и Херцеговини „нормална”, градио би своју каријеру у овој земљи. Овако, чест је гост Гете института где интензивно учи немачки језик спремајући се за одлазак у „обећану земљу“.
„Годинама овде нема помака… Политичари се понашају по опробаном рецепту ‘завади па владај’ и то траје још од Дејтонског споразума. Нисам спреман провести остатак живота чекајући ‘коначни договор’ националних вођа. О одласку из БиХ донедавно сам размишљао само због економских разлога и због тога што се овдје не цене стручност и професионално искуство, већ политичка подобност и родбинске везе. Међутим, последњих неколико месеци све је сложенија и политичко-безбедносна ситуација”, каже В.Т. за DW.
Многи критичари тврде како је БиХ још од Дејтона у сталној политичкој кризи „промењивог интензитета” и да је одлазак радно способних људи из ове земље уобичајена појава од краја рата. Сарајевски новинар Мустафа Карахмет потврђује да сложена политичко-сигурносна ситуација у БиХ умногоме доприноси опредјељењу људи за одлазак из БиХ.
„Политичко-сигурносна ситуација у БиХ тренутно је таква да људима не пружа никакву перспективу планирања будућности на овим просторима. Власт није формирмина ни девет месеци након избора и нема назнака да би се то могло десити пре јесени”, каже Карахмет.
Проблем је националистичка реторика
Званичници међународних организација тврде да оштра националистичка реторика доприноси одласку људи из БиХ. Портпаролка ОХР-а Љиљана Радетић недавно је у коментару за ДW поводом најаве формирања резервних полицијских снага у РС-у казала да „неће бити рата“, али да негативна реторика и међусобне оптужбе политичара „доприносе егзодусу људи и одвраћању страних инвеститора“.
Петер Хурелбринк, директор сарајевске канцеларије немачке фондације Фриедрих-Еберт, оценио је том приликом да су „шпекулације о могућем новом рату у БиХ неодговорне“, без обзира на то долазе ли од медија или политичара. Хурелбринк је казао да националистичка реторика одвлачи пажњу од стварних проблема, међу којима су „миграције десетина хиљада, пре свега младих људи”.
Бањалучки социолог Иван Шијаковић сматра да су главни разлози одласка људи из БиХ стални политички конфликти.
„Партије су завладале друштвеним простором, нема места за било какве друге активности слободног грађанског окупљања и иницијатива. Користе се старе методе завађања грађана на националној и верској основи. Једна другу, пре свега СДА, ХДЗ и СНСД, подстичу на ексцесе како би хомогенизовале грађане и одржавале друштвени конфликт на националној основи. Грађани, посебно млади и образовани, неће то да трпе и да живе у неизвесности. Зато себи и деци желе обезбедити живот у политички стабилном окружењу са већом социјалном и правном сигурношћу“, каже професор Шијаковић.
Нефункционална тржишта и висока фискална оптерећења
Економски посматрано, људи из БиХ одлазе због ниске стопе економског раста и фискалног оптерећања рада, каже економски аналитичар из Тузле Адмир Чавалић.
„Просечне вредности економског раста се крећу око 3 одсто, што је недовољно да обичан човек, радник, види значајнији напредак и сходно томе перспективу. Овај раст са БДП-ом од око 4.500 евра по глави становника (једино више од Албаније и Косова у региону), значи вишегодишњу заробљеност грађана (тзв. заробљену економију) у систему ниских надница, мале понуде нових послова, изостанка инвестиција, инфраструктурних радова… односно немогућности општег унапређења квалитета њиховог живота“, каже Чавалић.
Како би грађани осетили промену, оцењује се да би стопе економског раста барем три године требало да износе од 6 одсто до 10 одсто.
„Регистрована стопа незапослености, стопа коју одређују заводи за запошљавање, износи око 34 одсто, док је анкетна стопа добијена на основу истраживања статистичких завода – 18 одсто.
Процењује се да у земљи има око 420.000 незапослених и око 820.000 запослених. Истина је да долази до пада број незапослених, међутим највећим делом због одласка радника из БиХ. Сваког месеца се са евиденција завода за запошљавање бришу незапослени управо по овом основу. А власт мањи број незапослених неретко наводи као свој успех.
Висока стопа незапослености, уз просечне нето плате од око 450 евра – у реалном сектору, односно производњи тај је просек мањи и износи око 300 евра – последица је нефункционалног тржишта рада и високог фискалног оптерећења на рад.
Уколико фискално оптеретите рад и не дозволите му да се институционално манифестује, онда ће рад, то јест радници, природно тежити промени свог стања, односно места боравка. Управо се то и дешава сходно отварању ЕУ граница односно либерализацији кретања рада из Босне и Херцеговине према ЕУ“, каже Адмир Чавалић.
За пет година БиХ напустило око 200.000 људи
Додајући да се либерализацијом повећава извоз роба и радника из БиХ у ЕУ, Чавалић упозорава да ово није последњи талас одласка, и да ће додатним интензивирањем европских интеграција уследити још већи егзодус.
Процењује се да је од почетка 2019. године, БиХ напустило око 30.000 грађана. Према подацима невладних организација које се позивају на изворе из Министарства цивилних послова БиХ, у последњих пет година ову земљу је напустило око 178.000 грађана. Позивајући се на податке Завода за статистику „Дестатис” из Визбадена, Независне новине преносе да се БиХ 2018. године налазила на трећем месту по броју усељеника у Немачку, иза две најмногољудније земље света – Индије и Кине. 2018. године из БиХ се у Немачку уселило око 22.000 људи.
(dw.com)
