Када је већ постао најмлађи одборник у Скупштини града, а потом и најмлађи посланик у Народној скупштини Републике Српске, обећао је да ће бити најмлађи градоначелник Бањалуке, а потом и предсједник Републике.
Има само 27 година, а већ је стигао до претпосљедњег циља.
Драшко Станивуковић, кандидат ПДП, кога је подржао СДС, нови је градоначелник највећег града у Српској. И док су предизборна истраживања јавног мњења била дијаметрално супротна, а чак и највећи опозициони оптимисти се прибојавали Игора Радојичића и СНСД, изборна ноћ је изгледала потпуно другачије. Станивуковићева разлика је била толико велика да је исто вече на улицама Бањалуке прославио побједу, док је лидер СНСД Милорад Додик признао да је изгубио Бањалуку, али и повјерење у неке коалиционе партнере.
Само прије неколико мјесеци, за Додика је у Народној скупштини Станивуковић био „политичко недоношче, побачај, умишљен, болесно амбициозан, манипулатор, шарлатан“.
– Твоје побједе нема ни на видику. Јадна је Бањалука која би гласала за оваквог шарлатана – рекао је Додик 7. септембра у парламенту Српске.
Синоћ се, умјесто на Станивуковића, обрушио на Бањалуку и Бањалучане, рекавши да „Бањалука није играла фер према човјеку који је много дао овом граду“.
Драшко Станивуковић је рођен 21. маја 1993. у Бањалуци. Завршио је Основну школу „Алекса Шантић“, а потом Гимназију. Уписао је Економски факултет на Универзитету у Бањалуци, али је стигао до треће године. Подсмијех дијела јавности, али и политичких противника, изазвао је ријечима да ће факултет „завршити када постане градоначелник“, јер се бави политиком „па не може и да студира“.
На општим изборима 2014. године био је најмлађи кандидат за посланика у Народној скупштини РС, али није успио да прође. Вратио се степеницу ниже, па је за двије године постао најмлађи одборник у историји Скупштине Бањалуке.
Међутим, 2018. је завршио оно што је покушао прије четири године, те постаје посланик у Народној скупштини РС с највећим бројем гласова, гдје слови за бескомпромисног позиционара.
За разлику од већине несвадљивих колега из ПДП, Станивуковић је „дувао за врат“ владајућим, снимао њихова имања, чупао њихов предизборни асфалт, максимално користио друштвене мреже, постао звијезда младих опозиционих гласача, али и оних који су први пут изашли на биралишта.
Већ у љето 2019. знало се да ће он бити кандидат за градоначелника. И прије него што је и званично промовисан, почео је да ради властиту кампању, преузео је вођење Градског одбора ПДП и свима, па и онима који су сумњали у њега, дао до знања да ни по коју цијену неће одустати од кандидатуре.
Они који га лично познају кажу да Станивуковић ради само двије ствари – бави се политиком и спава.
Када су 2018. у Бањалуци избили протести грађана, поводом убиства Давида Драгичевића, Станивуковић је био међу политичарима који су им се придружили. За њега је то био „људски гест“, а за неистомишљенике „срамно кориштење људске трагедије у политичке сврхе“.
Због подршке „правдашима“, Станивуковић је неколико пута привођен, хапшен, позиван на информативне разговоре у полицију и сваки пут се крај њега нашла камера. Да покаже „репресију режима“ и Станивуковићеву жртву.
Остаће упамћен и као једини посланик у Народној скупштини на кога је физички насрнуо министар унутрашњих послова РС Драган Лукач.
Док једни кажу да је министар само замахнуо, други да је тек прислонио руку на Драшков образ, чињеница је да је регион данима вртио слике с насловом како министар полиције туче посланика. А то је оно што је Станивуковић желио.
У међувремену је основао хуманитарну организацију „Буди ДРУГачији“, која је, како му пише у биографији, прикупила више од 200.000 КМ.
Када помињемо новац, он је увијек био у истој реченици са Станивуковићем, јер потиче из старе бањалучке богаташке породице. То што живи у милионској вили у Бањалуци, што му је отац богат, његови политички противници увијек су истицали као ману, покушавајући да га огаде народу, као бахатог, размаженог богаташког сина, без формалног образовања, животног знања и искуства.
А он се међу народом понашао потпуно супротно статусу који има. Постао је богаташ кога су завољели сиромашни.
То што је за његове ривале била неприхватљива „ријалити политика“, за Станивуковића је била политичка предност.
(srpskainfo.com)
