‘Меџик’ је добио информацију са шпијунског сателита да се тачно испод мене налазе ракете, али због ометане радио-везе ми никад нисмо добили ту поруку”, каже пилот Скот Огрејди.
Пилот америчког авиона Ф-16 Скот Огрејди испричао је како је његова летелица примијећена од стране покретне ракетне јединице српске војске и оборена изнад Републике Српске у јуну 1995. године, током ракетирања НАТО на положаје босанских Срба.
„Знали смо како да се клонимо српских ракета земља-ваздух на сјеверу и истоку. Те ракете су дефинитивно биле пријетња за Ф-16, чак и са нашим напредним системима одбране”, рекао је Огрејди за часопис Нешенел интерест, а преноси Спутњик.
Према његовим ријечима, тог дана у шуми их је чекала скривена покретна ракетна јединица српске војске коју напредни систем НАТО-а за рано упозоравање пилота „Меџик” није уочио.
Огрејди је заједно са Бобом Рајтом кренуо у напад на Србе из базе у Авијану у Италији, али нису очекивали тако жесток отпор какав их је сачекао изнад босанских брда. Они су знали положаје противваздушне одбране Војске Републике Српске, али су током лета ипак упали у жестоку ватру којом су их Срби засули, наводи у тексту Огрејдија.
„Тачно у 15:03 мој систем за упозоравање је показао црвену тачкицу. Гледао сам у своју конзолу у невјерици. Истовремено, огласио се и аларм у мојој кациги. Ухватио ме је непријатељски радар! Заборави на пријетњу са сјевера. Ово је долазило с истока. Стомак ми се окренуо. Сада је био мој ред да постанем плијен. Знао сам да морам да се припремим за најгоре”, присјећа се Огрејди.
Огрејди објашњава да није одмах видјео бијели дим који испаљена ракета оставља за собом.
„Пошто нисам видео ништа на небу, погледао сам опет на дисплеј. Црвена тачкица није нестала, што је значило да сам и даље нациљан. Тренутак касније, у кациги ми се огласио и други аларм. Поглед ми се вратио на екран. Тамо је било ново упозорење, јаче од претходног. То се све дешавало у неколико секунди, али довољно да схватим да ме је ухватио радар. То још нисам знао, али ‘Меџик’ је добио информацију са шпијунског сателита да се тачно испод мене налазе ракете, али због ометане радио-везе ми никад нисмо добили ту поруку”, прича Огрејди.
Пилот Ф-16 наводи да је био љут због „непријатељског надмудривања”, али је навео да је остао прибран. „Знао сам да те ракете лете у паровима. Била је велика шанса да је још једна ракета већ у ваздуху и да лети право на мене”, додаје амерички пилот. Он је, како истиче, затим размишљао да ли да избацује „мамце” или да маневрима покуша да избјегне удар ракете, јер није имао времена ни за једно, ни за друго.
„Од мог авиона је остала сламчица у вјетру, био је потпуно ван контроле. Упркос свемирској електроници, суперсоничној брзини и борбеној моћи, Ф-16 није био савршен. Док трепнеш, он може да се претвори из небеског принца у пламтећу хрпу жица и искривљеног метала”, казао је Огрејди.
Тек тада је схватио да су се нос и кокпит авиона физички раздвојили. Авион је био преполовљен. Пилот је помислио: „Господе, не дај да умрем сада, не дај да умрем од овога”. Кроз ватру и дим угледао је ручку за катапултирање и у последњем тренутку је успио да је повуче.
Падобраном се спустио на српску територију, а онда је почела грозничава потрага за њим. У једном тренутку, српски хеликоптер који га је ловио био је тако близу да је могао да види лица војника у њему.
На крају је ипак успио да пошаље сигнал са својом локацијом, па су по њега послата четири хеликоптера око 100 километара дубоко у српској територији. Послато је још 40 летелица као додатна подршка. Маринци су га пронашли 8. јуна 1995. године, преноси Тањуг.
(politika.rs)
