Oko 20 odsto zaposlenih u Republici Srpskoj koji platu primaju iz budžeta uopšte nemaju radne obaveze, pa se čak i ne pojavljuju na poslu.
Branko Todorović, izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava u RS, kaže da su do ovog frapatnog podataka došli tokom analiza stanja u javnom sektoru, u kojem ima nekoliko puta više radnika nego što je realno potrebno.
Najporaznije od svega je da se svaki peti zaposleni u javnom sektoru vodi na platnom spisku raznih institucija, ustanova, javnih preduzeća i opština, a da uopšte nema šta da radi i nema obavezu da dolazi na svoje radno mesto, navodi Todorović.
On ističe da ovo pokazuje da je zloupotreba vlasti raspostranjena do zabrinjavajuće granice, a da institucije sistema zloupotebljavaju sve zakone zapošljavajući partijske članove te rodbinu i prijatelje.
Pred svake izbore se gomilao kadar gde god je bilo slobodnog mesta. Ista praksa je nastavljena i kada nije više bilo slobodnih mesta, tako da ljudi koju su bukvalno nagurani u razne kancelarije nemaju ni mesta gde da sede, pa je bolje da nisu tu jer samo prave gužvu, kaže Todorović.
Zoran Pavlović, ekonomista, kaže da je slična situacija bila u Grčkoj gde se nakon bankrota utvrdilo da je nemali broj zaposlenih u državnom sektoru primao platu, a nisu se ni pojavljivali na poslu.
Zapošljavanje u javnom sektoru kod nas je u velikoj meri iskopirano od Grčke. Oni su imali sisteme nagrađivanja radnika, 13. plate i druge beneficije u javnom sektoru, koje su bile prisutne i kod nas. Kako su se stvari pogoršavale radnici su ostajali bez beneficija, a vremenom i bez plata, kaže Pavlović.
On ističe da se isti scenario očekuje u Srpskoj, ali i u celoj BiH, jer je čitav javni sektor na klimavim nogama.
Vlast stvara veštački privid da je sve dobro, a prava istina je da država ne plaća doprinose na plate i fakture koje pristižu. Uz to se sve više dodatno zadužuje, ističe Pavlović.
U Inspektoratu RS kažu da su rukovodioci organa javne uprave i javnih preduzeća odgovorni za rad organa i poštovanje radne discipline od strane radnika, što uključuje i dolazak na posao i pridržavanje radnog vremena.
Zakonom o radu jasno je propisano da je poslodavac dužan da vodi evidenciju o prisustvu radnika na poslu, kao i da poslodavac može da otkaže ugovor o radu radniku koji počini težu povredu radne obaveze, što uključuje i slučajeve ukoliko neopravdano izostane sa posla. I Zakonom o državnim službenicima propisano je da težu povredu radne dužnosti predstavlja neopravdano izostajanje sa posla, kaže Dušanka Makivić, portparol Inspektorata RS.
Rukovodioci su dužni da ukoliko zaposleni ne poštuju radnu disciplinu preduzmu mere prema radniku u smislu utvrđivanja njegove odgovornosti i sankcionisanja u skladu sa zakonom. Međutim, niko od njih ne priznaje da ima takvih radnika.
Male plate kod privatnika
U Uniji udruženja poslodavaca RS kažu da je problem što su radnici u privatnom sektoru, koji rade puno, malo plaćeni, dok s druge strane službenici koji ne rade ni upola toliko primaju veće plate.
U javnom sektoru ima radnika koji dobro i pošteno rade i zarađuju svoju platu, ali njima su omča oko vrata oni koji su zaposleni preko veza, kao i oni koji imaju tu privilgiju da ne dolaze na posao. Neko mora hitno da rešava taj problem, jer privreda ne može više da finansira preglomaznu birokratiju, upozorava Škrebić.
(blic.rs)
