Умјесто да се боре за подстицаје, овдашњи привредници су дошли у ситуацију да се јагме за сваког доступног радника на бироу, али ни њих више нема довољно да би се осигурала стална производња.
Вера Лукић-Мишић, власница текстилног погона, каже да запошљава једанаест радника, а још најмање десет јој је потребно да би задовољила потребе тржишта за радним одијелима која из кројачнице углавном одлазе у извоз.
“Ми немамо текстилну школу овдје. Аплицирала сам на бироу да идемо на то да одржавамо курс, јер има људи на бироу, дјевојака и жена које су жељеле да се преквалификују, изразиле су жељу да иду на курс. Па, видјећемо, можда уступим свој погон да радимо то послије 15 сати да бисмо ријешили проблеме, јер ја нисам једина, има још текстилних индустрија и стварно имамо проблем с недостатком радника”, прича Лукић-Мишићева.
На два јавна позива за подстицаје малим бизнисима у руралним подручјима које је град Добој у сарадњи са UNDP-ом расписао током 2018. и прошле године јавило се 13 локалних предузећа, а до посла су дошла 22 радника.
“Кроз овај пројекат град је издвојио нешто више од 106.000 КМ подстицајних средстава. У првом позиву то је износило 43.000 КМ. У другом позиву смо износ повећали да бисмо обухватили и запослили још већи број људи”, наводи градоначелник Борис Јеринић, те додаје да је свако радно мјесто важно, као и привредник који измирује обавезе.
“Пројекат је реализован кроз грант шему МЕГ пројекта, који подржава швајцарска влада, а спроведен је кроз развојне пројекте УНДП-а, који су наши дугогодишњи врло конкретни и коректни партнери”, појаснио је Владо Благојевић, замјеник градоначелника, те истакао да ово сигурно нису једини пројекти те врсте.
Привредници који су добили подстицаје имали су обавезу да инвестирају минимум 30 процената властитог новца.
“Наравно, њима није забрањено да уложе још додатних средстава и више од тога, али минимум 30 одсто од захтијеваних средстава. Зависно шта они траже, да ли неку машину или било шта. Значи, од те цијене они учествују са 30 одсто и наравно 8.000 КМ је износ подстицаја за једног запосленог радника”, казао је Љубиша Лукић, начелник Одјељења за стратешко планирање, европске интеграције и локални економски развој.
Држећи се задатих услова, привредници нису штедјели, те су пословну добит усмјерили на инвестиције.
“Запослио сам два радника и искористио сам та средства за набавку сировине. Наравно, учествовао сам са већим средствима од предложених 30 одсто јер су такве околности у производњи биле да се улаже доста више у сировину”, каже Радомир Божичковић, власник фирме “Металпласт” из Грабовице, која се бави производњом окова за намјештај, ролетарство и подне облоге у грађевинарству, а запошљава укупно 17 радника.
Два нова радника добило је и предузеће “Пластика Башић” из Подновља, које производи полиетилен и пластичну амбалажу, а средства од подстицаја ће, поручују, искористити за набавку репроматеријала.
“Односно, увођење још неких производа у наш производни програм. То је намјена овог подстицаја. Амбалажа је углавном намијењена за домаће тржиште. Наш производни програм су углавном врећице од полиетилена широке потрошње, које користе домаћи трговачки ланци”, рекао је Ранко Башић, власник фирме.
До своја два кројача Вера Лукић-Мишић дошла је преквалификацијом радне снаге са евиденције незапослених.
“Ја сам узела са бироа четири радника које сам обучила. Значи, тај курс вриједи одржати, зато сам и дала приједлог, људи могу да се науче. Онај ко жели, све може”, сматра Лукић-Мишићева.
(nezavisne.com)
