Од 1998. године до марта 2019. године из џепова грађана Босне и Херцеговине исплаћено је тачно 56.389.993,92 КМ накнада због тога што власти и јавна предузећа нису користили средства из кредита којим су задужили грађане, односно нису их улагали у инфраструктурне пројекте попут напримјер изградње путне инфраструктуре.
Информације о средствима која су исплаћена кредиторима по основу интеркаларне камате Вијеће министара Босне и Херцеговине доставило је заступнику СДП-а у Заступничком дому Парламентарне скупштине БиХ Саши Магазиновићу. Он је још 10. маја 2019. године поставио Вијећу министара БиХ питање које гласи: “Колико су надлежне институције БиХ, Федерације БиХ и РС-а до сада платиле кредиторима због непреузимања средстава, по основу такозване интеркаларне камате, и је ли икада утврђена одговорност по том основу”.
Подаци државне владе показују да су грађани Босне и Херцеговине од 1998. године исплатили више од 56 милиона КМ камата које се обрачунавају јер се не троше средства из кредита за које су грађани већ задужени. Највише накнада исплаћено је 2011. године (6.937.603,06 КМ) и 2018. године (6.321.411,27 КМ).
Вијеће министара БиХ навело је да се у оквиру обавеза које се плаћају кредиторима по основу кредитних задужења по доспијећу, осим главнице и камате, плаћају и трошкови неангажованих средстава, односно такозвани “commitment fee“.
“Commitment fee” је уграђен у стандардне услове пословања одређених кредитора попут OPEC-а, KfW-а, ММФ-а, Ерсте банке, Аустријске банке, ЕБРД-а и других банака. С тим у вези, “commitment fee” је накнада која се плаћа на неангажовану кредитну линију, односно неангажовани дио кредитних средстава и углавном је одређен као фиксни процент који се обрачунава на неангажовани износ кредита.
Вијеће министара БиХ објашњава да орган који је подигао кредит плаћа “commitment fee” као компензацију за држање средстава на отвореној кредитној линији, односно за осигурање исплате кредитних средстава на специфициране датуме у будућности.
“Дакле ради се о редовним трошковима дефинисаним генералним условима кредиора, односно међународним кредитним уговорима. У случају реализације уговорене динамике пројекта, то јесте ангажовања средстава, ови трошкови задржавају ниво компатибилан динамици реализације пројекта, тј. уговору о кредиту. Успорена динамика ангажовања одобрених кредитних средстава може бити узрокована по више основа као нпр. кашњења у имплементацији по инфраструктурним и другим пројектима, неправовремена реализација активности утврђених као увјет за кориштење уговорених средстава као што је доношење закона и друго”, наводе из Вијећа министара БиХ.
Државна влада посебно напомиње да су за реализацију пројекта, односно имплементацију средстава по одобреним кредитима задужени крајњи корисници кредита, првенствено у босанскохерцеговачким ентитетима и то путем ресорних министарства, јавних предузећа или за то одређених јединица за имплементирање пројеката.
“Уговорном документацијом која се закључује, одговорност за имплементирање и крајње ефекте пројекта алоцирана је на власника појединачног пројекта и његова управљачка тијела. Постојање појединачних баријера у процесу стицања ефективности међународних финансијских споразума и околности имплементације у више наврата су били предмет пажње појединих институција и међународних кредитора. Препоруке за подизање ефикасности система у овом домену нису дале препознатљиве позитивне промјене”, пише у одговору Вијећа министара БиХ.
Министарство финансија Републике Српске још увијек није одговорило колико је тачно накнада РС исплатио по овом основу у протеклом периоду. За сада је познато да је због спорости у имплеметацији пројеката у ентитету Федерација БиХ само у периоду од 2015. до 2018. године исплаћено скоро 10 милиона КМ због неповлачења одобрених кредитних средстава.
Федерација БиХ раније је навела да због спорости у имплементацији пројеката у односу на планирану динамику долази и до раста трошкова по основу одобрених, а неповучених средстава. У већини случајева ради се о кредитима намијењеним за инфраструктуру у области електроенергетског сектора и транспорта. Обавезе по овим кредитима алоциране су на крајње кориснике, то јесте електропривредна предузећа и управитеље цестама и аутоцестама (који сервисирају ове трошкове), а један мањи дио алоциран је на буџет ФБиХ, кантоне, градове и опћине.
У периоду од 2015. до 2018. године због неповлачења одобрених кредитних средстава Електропривреда БиХ је исплатила укупно 1.941.278 КМ, Електропривреда ХЗХБ Мостар 2.074.033 КМ, Аутоцесте Федерације БиХ 3.243.237 КМ, Цесте Федерације БиХ 599.020 КМ, Жељезнице ФБиХ 307.069 КМ, БХ-Гас 77.548, Кантон Сарајево 185.953 КМ, Унско-сански кантон 7.327 КМ, Град Тузла 123.677 КМ, Град Зеница 91.584 КМ, Опћина Чапљина 83.756 КМ, Опћина Високо 75.375 КМ, Опћина Градачац 217.888 КМ, Опћина Ћелић 657 КМ и Федерација БиХ 510.290 КМ.
С правом се поставља питање колико је друштвено корисних пројеката, попут адаптација болница, отварања нових клиника и породилишта, могло бити завршено средствима у износу од 53 милиона КМ.
(klix.ba)
