Џенана Бркић-Исаковић из Бусоваче, иако потпуно слијепа, руши све предрасуде о особама с инвалидитетом. То што не види није је спријечило да дипломира на Интернационалном универзитету у Сарајеву (ИУС) и буде међу најбољим студентима, односно трећа у својој генерацији с просјеком изнад 9,6.
Шест година била је у Центру за слијепу и слабовидну дјецу и омладину у Неџарићима, гдје је завршила основну, а потом и средњу школу.
“Тада ми се указала прилику за школовање у САД. Годину средње школе завршавам у Америци, а на ИУС-у у Сарајеву енглески језик и књижевност”, говори ова 25-годишњакиња.
Не крије да је током образовања било успона и падова, међутим, уз подршку породице и вјере у Бога, све је, на крају, успјела.
“Било је тешко јер увјети на факултетима у БиХ нису прилагођени слијепим особама. Морала сам скенирати књиге, пребацивати их у Word, који је онда читао што сам ја биљежила на Брајевом писму”, присјећа се она.
Истиче да није била изложена предрасудама околине, али да је свима било чудно како успијева савладати све препреке које су јој се нашле на путу. Њена жеља, још од завршетка факултета, била је да постане професор енглеског језика, међутим…
“Нажалост, та жеља ми се још није остварила. Али, радим од куће, односно дајем курсеве енглеског, радим и масаже за жене, па и тако зарађујем”, каже Џенана.
Звучни прелази
Истиче да се слијепе и слабовидне особе у БиХ сусрећу с мноштвом потешкоћа.
“Надам се да ће и наша земља једнога дана показати интересирање за нас. Омогућити нам звучне пјешачке пријелазе, да се макар можемо нормално кретати”, закључила је она.
Три операције имала је док је била беба и враћен јој је мали процент вида. Касније је добила висок очни притисак, који је узроковао потпуни губитак вида.
Бркић-Исаковић не крије да је због тога што је слијепа била у страху хоће ли се успјети остварити као супруга.
“Пролазило ми је то кроз главу. Али, упознала сам Кенана, свог садашњег супруга, који је такођер слабовидна особа. Душе су се среле и вјенчали смо се”, говори она, преноси avaz.ba.
(avaz.ba)
