Број илегалних миграната који су током прошле године прешли на територију Европске уније достигао је бројку од 200.000 људи, а што је највећа цифра од 2017. године и превазилази препандемијске размјере.
Подаци су ово из најновијег годишњег извјештаја Европске агенције за граничну и обалску стражу (Фронтекс), а у којем је истакнуто како је број регистрованих илегалних прелазака миграната са Блиског истока у протеклој години био већи за чак 57 одсто у односу на 2020. годину. То, како се истиче у овом извјештају, представља одређено изненађење с обзиром на бројне рестрикције по питању глобалне мобилности становништва.
Највећу експанзију, према подацима Фронтекса, доживјела је такозвана западнобалканска рута. Поред Бјелорусије, забиљежен је знатан долазак преко Медитерана, западног Балкана и Кипра, а управо је рута која води преко Србије забиљежила највећи пораст броја илегалних избјеглица.
Рута која води преко Медитерана забиљежила пораст у броју илегалних миграната од 83 одсто, она преко Кипра 123 одсто а рута преко западног Балкана чак 124 одсто. Оно што је интересантно, јесте да је чак и 2020. година, када је укупан прилив миграната због короне био смањен за 13 одсто, рута преко западног Балкана била најактивнија.
Овај прошлогодишњи мигрантски вал у доброј мјери заобишао је БиХ. Судећи према подацима Граничне полиције, та бројка је преполовљена у односу на 2020. годину.
– Током прошле године око 5.500 особа одвраћено је од покушаја незаконитог преласка државне границе, за разлику од 2020. године, када је она износила више од 11.000. Вјерујемо да је разлог што су мигранти промијенили своје руте кретања према ЕУ – истакли су Граничне полиције БиХ.
Тај тренд је, како кажу, настављен и током ове године те је само стотинак особа осујећено у покушају илегалног преласка државне границе.
Највише држављана који су затечени у незаконитом преласку или покушају незаконитог преласка државне границе, били су држављани Афганистана, Пакистана и Бангладеша.
У извјештају се подсјећа да је од почетка избјегличке кризе 2015. године управо ова рута била једна од најкориштенијих, а због веома разгранате мреже кријумчара људи.
– За мигранте који покушавају да се домогну ЕУ, Србија представља кључну тачку путовања. Иако та држава није у Унији, налази се на самој граници па су мигранти који стигну до Србије надомак циља. Иако је у међувремену дошло до значајног заоштравања граничне контроле, прије свега од стране Мађарске и Хрватске, као и ограничавања кретања усљед избијања пандемије вируса корона, активности миграната никада нису биле заустављене – упозорено је из ове агенције.
Што се тиче националности илегалних миграната у ЕУ, током 2021, за разлику од претходних година када су на врху листе били Авганистанци и Пакистанци, сада су према подацима Фронтекса поново најбројнији Сиријци. Иза њих су избјеглице из Туниса, Марока, Алжира и тек онда Авганистана. Чак седам пута је увећан број миграната из Египта, а по бројности се истичу и становници Бангладеша.
Ово истраживање указује и да пораст броја прелазака у ЕУ не значи нужно да је дошло до покретања већег броја људи у кризним подручјима, већ да су се активирали они људи који су већ неко вријеме боравили у земљама у непосредном окружењу Уније. Како су појаснили, ради се о људима који су раније дошли на границе Уније.
Најкритичније тачке
Када су у питању најкритичније тачке и даље је највећи миграцијски притисак на дијелу границе на подручју Вишеграда, Фоче, Зворника, Бијељине и Требиња, гдје је државна граница у већем дијелу ријеком Дрином.
– Покушавају ући у БиХ избјегавајући граничну контролу, а уз помоћ чамаца и других помагала за прелазак ријеке Дрине из смјера Србије и Црне Горе – истакли су из Граничне полиције.
(glassrpske.com)
