Република Српска тренутно не планира да ограничи количину ракије коју грађани могу да произведу без уписивања у регистар, али дугорочно је сасвим сигурно да ће се то догодити.
“Тренутно није у плану увођење таквих врста ограничења, иако смо свјесни да ће у неком наредном периоду бити потребно извршити усклађивање законодавства у овој области са законодавством ЕУ и земаља окружења”, речено је за “Независне новине” из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
Федерација ФБиХ је, иначе, већ направила корак у том смјеру, што је наишло на револт јавности, која се пита да ли је, у мору проблема, попут корупције и неимаштине, домаћа шљивовица постала највећа препрека на европском путу БиХ.
Ракијски котао, у народу познат и као “весели строј”, сматрају грађани, не би требало да представља проблем док се не ријеше они много већи.
Међутим, баш овај проблем стиже на дневни ред. Наиме, у федералном Преднацрту закона о јаким алкохолним пићима наводи се да обавезу уписа у регистар има и онај произвођач за властите потребе, и то ако произведена количина прелази 20 литара чистог алкохола годишње по домаћинству. И то није све, јер пут до уписа у регистар није лак.
“Произвођач се уписује у регистар уколико испуњава услове у погледу објеката, просторија, опреме и уређаја, као и у погледу стручног кадра”, наводи се у Преднацрту закона о јаким алкохолним пићима у ФБиХ.
Када је о Српској ријеч, према тренутно важећим прописима, грађани који за властите потребе производе јака алкохолна пића, односно дестилате пољопривредног поријекла, не сматрају се произвођачима у смислу Закона о јаким алкохолним пићима.
“Свако физичко лице, тј. лице које јака алкохолна пића производи за властите потребе постојећим законским одредбама тренутно није ограничено у погледу произведених количина, уз напомену да је законским одредбама забрањено стављање произведених количина у промет”, појашњавају из ресорног министарства.
За Драгоју Дојчиновића, предсједника Удружења воћара Српске, несхватљиво је да се грађанима ограничава количина произведене ракије све док БиХ не постане чланица ЕУ. Ако, додаје, икад и будемо дио те европске породице земаља.
“Мислим да није вријеме да то усаглашавамо са ЕУ. Питање је хоћемо ли ми и ући у ЕУ. Када уђемо, нека се онда и прилагођавају наши прописи. Била би велика грешка да то урадимо сада, па и у наредних неколико година”, рекао је Дојчиновић за “Независне”.
И из Инспектората Српске подсјећају да је на снази Закон о јаким алкохолним пићима.
“Тим законом није ограничена количина јаких алкохолних пића коју физичко лице може производити за властите потребе, али у случају да се утврди да физичко лице нелегално прометује јака алкохолна пића, прописана је казна од 500 КМ”, кажу у Инспекторату.
Републичка пољопривредна инспекција, додају, контролише све регистроване произвођаче јаких алкохолних пића, као и физичких лица за која постоје сазнања да нелегално прометују односно продају ова пића, и тиме, како истичу, у сфери сиве економије представљају нелојалну конкуренцију регистрованим произвођачима.
“У области производње и промета алкохолних пића, вина и ракије, у овој години извршено је 366 инспекцијских контрола, од чега је у тридесетак случајева утврђено да су физичка лица стављала у промет вина и ракије, а да не посједују рјешење Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске о испуњености услова за производњу и упис у регистар произвођача. У складу са законом прописаним казнама, због утврђених прекршаја изречене су новчане казне у износу од 15.000 КМ”, кажу у Инспекторату Српске за “Независне новине”.
(nezavisne.com)
