spot_img
spot_img

Хрвати се уздају у Шмита, Бошњаци се спремају за протесте

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Андреј Пленковић, премијер Хрватске, и Драган Човић, лидер ХДЗ БиХ, поздравили су данас намјеру Кристијана Шмита, високог представника којег Република Српска не признаје, да наметне измјене Изборног закона БиХ, истовремено наглашавајући да им је жао што раније није постигнут договор те да се ради о минималној исправци грешке према Хрватима.

Истовремено, као и претходних неколико дана, бошњачке политичке партије са сједиштем у Сарајеву тврде да неће дозволити наметање измјена Изборног закона, позивајући своје чланство на протесте, који би требали да буду одржани у вечерњим сатима.

“Није вријеме да шутимо, да чекамо погнуте главе. Ми заслужујемо ни мање ни више од онога што имају грађани ЕУ”, рекао је Нермин Никшић, лидер СДП-а, додајући да не зна како се дошло у ову фазу, али да се “добро лобирало како би се одлука донијела”.

Осим Никшића и СДП-а, на протесте су позвали и из СДА, чији је лидер Бакир Изетбеговић рекао да не вјерује да ће Шмит наметнути измјене Изборног закона без консултације са парламентом и парламентарним странкама.

“Поручио сам му да то не ради јер би то било минско поље и може наштетити функционисању Федерације БиХ и може угрозити свој ауторитет, а нама је потребан ауторитет високог представника”, рекао је Изетбеговић, који је данас разговарао са Шмитом и којег је позвао да се сретне са званичницима Парламента ФБиХ.

И сам Никшић рекао је да је разговарао са Шмитом, који му је наводно у разговору “наговијестио како тренутно неће доћи до наметања нових изборних правила” те да ће се о томе разговарати након избора.

“Драго ми је да је Шмит увидио да је наметање измјена Изборног закона БиХ у овом тренутку контрапродуктивно”, рекао је Никшић.

Осим ових странка на протесте су позвале и остале бошњачке партије као што су СББ БиХ, Народ и правда, Странка за БиХ, НЕС, гдје су истакли да је недопустиво да сваки грађанин неће моћи бирати кога хоће нити се може кандидовати.

С друге стране, Хрвати кажу да би евентуално наметање Изборног закона од стране Шмита било добро те да тај процес треба привести крају и кренути у другачијој атмосфери у предизборну кампању како би се избјегла криза.

“Можемо разумјети да је ово минимални покушај исправљања грешака према хрватском народу у Босни и Херцеговини”, рекао је Човић након што се као лидер ХНС-а састао са Пленковићем у Мостару.

Он је истакао да се договор о измјенама Изборног закона БиХ покушао постићи посљедње двије године те да се у томе није успјело јер је жеља Бошњака била задржати статус кво, у чему су дјелимично и успјели.

“Оно што имамо данас, бар што ја знам када је у питању потенцијална намјера да се нематну одређене одлуке, одлуке ће ићи у правцу да осигурамо демократску процедуру и да се након избора могу примијенити резултати, како би се до краја године могла искористити прилика за добијање кандидатског статуса за чланство у ЕУ”, рекао је Човић.

Он је рекао да БиХ требају мир и атмосфера, истовремено позивајући “колеге из Сарајева да слиједе оно што заговарају задњих десет година”, односно да стварно БиХ треба да буде по мјери свих народа јер ће их сваки други пут одвести у политички суноврат.

И сам Пленковић истакао да је да је дијалог у БиХ најбољи начин да се дође до прихватљивих рјешења која ће задржати и дух Дејтонског споразума и Вашингтонског споразума те да су “разоткривајуће” реакције странака, посебно из бошњачког дијела.

“То, по мом мишљењу, доста говори. Ми сматрамо да је, према ономе што знамо, смјер који је наумио заузети добар и користан за БиХ”, рекао је Пленковић говорећи о намјери Шмита да наметне Изборни закон БиХ.

Он је рекао да Хрвати желе вратити добре односе са Бошњацима на нивоу Федерације БиХ те да је само повјерење између Хрвата и Бошњака, међу политичким странкама, предуслов за све остало.

О најавама да би Шмит могао наметнути измјене Изборног закона данас је говорио и Зоран Милановић, предсједник Хрватске, који је упитао шта је са избором члана Предсједништва БиХ, истовремено истичући да ће Хрвате још четири године заступати “неко ко два гласа није добио”.

“Високи представник ипак може, кад хоће. Нажалост, ту се ипак морам сложити са Србима и Додиком (Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ) јер су у праву – није га изабрало Вијеће сигурности”, рекао је Милановић.

 

 

 

 

(nezavisne.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img