Iako je Kristijan Šmit, supervizor kog Republika Srpska ne priznaje, pre nekoliko dana nametnuo tehničke izmene Izbornog zakona BiH, a one političke, koje se tiču osetljivih etničkih odnosa između Bošnjaka i Hrvata i njihovih izbornih prava, navodno privremeno ostavio po strani, izgleda da su već počele pripreme za moguću novu intervenciju nemačkog diplomate.
Kao svojevrsno upozorenje Šmitu, iz bošnjačkih i hrvatskih stranaka već nekoliko dana dolaze grube poruke, koje se u javnosti tumače kao platforma za eventualne pregovore, ali i kao poruka Kancelariji visokog predstavnika (OHR) koja pokazuje šta od njega očekuju u slučaju nametanja izmena zakona i Ustava Federacije BiH.
Hrvatski narodni sabor (HNS), već u prvim reakcijama na „Šmitovo uzmicanje pred ratnohuškačkim pritiskom”, saopštio je da on treba da nametne izmene koje će „sprečiti raspad BiH”.
Predsednik HDZ-a 1990. Ilija Cvitanović ceni da je „vreme da se razmisli o radikalnijim potezima”, jer smatra besmislenim pregovaranje s onima kojima je cilj da se ne dogovore i koji pod izgovorom neke građanske države „prave državu jednog naroda”. Ambasada SAD u BiH ocenila je kao „licemerne” izjave Dragana Čovića, predsednika HDZ BiH, kao i poruke HNS-a u kojima su druge stranačke lidere optužili za zapaljivu retoriku, a istovremeno sami pozvali na institucionalnu i teritorijalnu reorganizaciju BiH. Ambasada SAD ponavlja opredeljenost za BiH kao jednu zemlju s dva entiteta, tri konstitutivna naroda i ostalima, te odbacuje bilo kakve nove teritorijalne podele BiH. Podsećaju da je Šmit dao strankama šest nedelja da se uključe u dijalog radi rešavanja pitanja u vezi s funkcionalnošću i uspostavljanjem vlasti.
Pesimizam u mogući dogovor unosi Bakir Izetbegović, koji smatra kako lideri političkih stranaka neće moći da postignu dogovor o izmenama Izbornog zakona pre izbora, pa iznosi uverenje da će Šmit ponovo intervenisati. I on, kao lider najveće bošnjačke stranke (SDA), iznosi plan, to jest najavljuje dodatni pritisak na supervizora. Kao strategiju je najavio pritisak poput već održanih protesta pred OHR-om u Sarajevu s ciljem sprečavanja promena koje bi išle u susret zahtevima hrvatskih stranaka.
„Možemo jasno da formulišemo granice, jer će Šmit verovatno nešto nametnuti”, istakao je Izetbegović.
On se i ovim povodom upleo u osetljiva identitetska pitanja, uzevši avnojevske granice kao limitirajuće za etničku pripadnost, pa je za sarajevski „Faktor” rekao da „Hrvatska nije matica Hrvata iz BiH”, što je obrazložio tezom da u toj zemlji živi milion Hrvata poreklom iz BiH, dok u BiH živi oko hiljadu Hrvata poreklom iz Hrvatske.
Hrvatski narodni sabor je, pak, na proširenoj sednici izrazio snažno nezadovoljstvo Šmitovim rešenjima, kojima se „nelegitimnom sastavu Centralne izborne komisije BiH daju izuzetno velika ovlašćenja”, te podseća kako korišćenje bonskih ovlašćenja odudara od demokratske tradicije. Poziva da se hitno razmotri prebacivanje OHR-a iz Sarajeva u Brisel „kako bi se zaštitile sigurnost i nezavisnost visokog predstavnika, a on oslobodio političkih uticaja”.
(politika.rs)
