Иако је Кристијан Шмит, супервизор ког Република Српска не признаје, пре неколико дана наметнуо техничке измене Изборног закона БиХ, а оне политичке, које се тичу осетљивих етничких односа између Бошњака и Хрвата и њихових изборних права, наводно привремено оставио по страни, изгледа да су већ почеле припреме за могућу нову интервенцију немачког дипломате.
Као својеврсно упозорење Шмиту, из бошњачких и хрватских странака већ неколико дана долазе грубе поруке, које се у јавности тумаче као платформа за евентуалне преговоре, али и као порука Канцеларији високог представника (ОХР) која показује шта од њега очекују у случају наметања измена закона и Устава Федерације БиХ.
Хрватски народни сабор (ХНС), већ у првим реакцијама на „Шмитово узмицање пред ратнохушкачким притиском”, саопштио је да он треба да наметне измене које ће „спречити распад БиХ”.
Председник ХДЗ-а 1990. Илија Цвитановић цени да је „време да се размисли о радикалнијим потезима”, јер сматра бесмисленим преговарање с онима којима је циљ да се не договоре и који под изговором неке грађанске државе „праве државу једног народа”. Амбасада САД у БиХ оценила је као „лицемерне” изјаве Драгана Човића, председника ХДЗ БиХ, као и поруке ХНС-а у којима су друге страначке лидере оптужили за запаљиву реторику, а истовремено сами позвали на институционалну и територијалну реорганизацију БиХ. Амбасада САД понавља опредељеност за БиХ као једну земљу с два ентитета, три конститутивна народа и осталима, те одбацује било какве нове територијалне поделе БиХ. Подсећају да је Шмит дао странкама шест недеља да се укључе у дијалог ради решавања питања у вези с функционалношћу и успостављањем власти.
Песимизам у могући договор уноси Бакир Изетбеговић, који сматра како лидери политичких странака неће моћи да постигну договор о изменама Изборног закона пре избора, па износи уверење да ће Шмит поново интервенисати. И он, као лидер највеће бошњачке странке (СДА), износи план, то јест најављује додатни притисак на супервизора. Као стратегију је најавио притисак попут већ одржаних протеста пред ОХР-ом у Сарајеву с циљем спречавања промена које би ишле у сусрет захтевима хрватских странака.
„Можемо јасно да формулишемо границе, јер ће Шмит вероватно нешто наметнути”, истакао је Изетбеговић.
Он се и овим поводом уплео у осетљива идентитетска питања, узевши авнојевске границе као лимитирајуће за етничку припадност, па је за сарајевски „Фактор” рекао да „Хрватска није матица Хрвата из БиХ”, што је образложио тезом да у тој земљи живи милион Хрвата пореклом из БиХ, док у БиХ живи око хиљаду Хрвата пореклом из Хрватске.
Хрватски народни сабор је, пак, на проширеној седници изразио снажно незадовољство Шмитовим решењима, којима се „нелегитимном саставу Централне изборне комисије БиХ дају изузетно велика овлашћења”, те подсећа како коришћење бонских овлашћења одудара од демократске традиције. Позива да се хитно размотри пребацивање ОХР-а из Сарајева у Брисел „како би се заштитиле сигурност и независност високог представника, а он ослободио политичких утицаја”.
(politika.rs)
