Велики број грађана Српске посједује неку врсту оружја, што потврђују и подаци Министарства унутрашњих послова Републике Српске, према којима је од почетка прошле године до данас регистровано више од 13.000 различитих врста пушака, пиштоља и револвера који припадају категорији “Б”.
Разлози за држање оружја су различити, тврде упућени, а највећи број оружја како кажу купљен је да би се њихов власник осјећао безбједније, али има и оних којима служи за лов, спорт, а неријетко је и дио породичног насљеђа.
У МУП-у РС казали су да су становници Српске највише регистровали пиштоље те ловачке пушке са неолученим и олученим цијевима.
– У 2020. години регистровано је 8.977 комада ватреног оружја категорије “Б” у власништву физичких лица, док је ове године регистровано 4.075 комада оружја те категорије – појаснили су у МУП-у РС.
Лани је према подацима МУП-а пријављено и 231 трофејно оружје које припада категорији “Ц”.
– Ријеч је о онеспособљеном оружју којег је ове године пријављено 156 комада – рекли су у МУП-у РС.
Социолог Ведран Француз сматра да број оружја који је регистрован у вријеме пандемије социолошки феномен карактеристичан за наше просторе.
– Има неколико фактора који утичу на грађане да се одлуче за посједовање оружја, а то су посљедице оружаних сукоба и ратних збивања на овим просторима, пораст криминала, али и традиција – казао је Француз за “Глас Српске”. Тврди да су власници оружја у већини случајева мушкарци који желе додатну дозу безбједности за себе и своје најмилије.
– Ми смо традиционално и конзервативно друштво у којем се његује насљедство и осјећај припадности породици. Немали је број оних који су пиштољ или пушку наслиједили од оца или дједа. Постоје случајеви да се оружје десетинама година преносило са оца на сина – испричао је Француз.
Према његовим ријечима, код грађана који посједују оружје претка који се борио у неком од протеклих ратова изражен је фактор поноса, који је посебно карактеристичан за подручје Козаре и Херцеговину.
Према ријечима Француза, треба радити на томе да се број оних који заштиту виде у посједовању ватреног оружја смањи те да грађани упуте на другачије начине заштите, али и да им се константно указује на све опасности које са собом носи посједовање оружја.
Спорт
Поред оних које оружје носе због осјећаја безбједности, немало је оних који га искључиво користе у спортске сврхе.
Према ријечима бањалучког тренера стрељаштва Живка Боројевића, полазницима увијек истичу да је најбитнија безбједност.
– Прво науче како да сигурно користе оружје да се не би повриједили. Ово је спорт којима се баве жене, мушкарци, млади и старији – казао је Живковић.
(glassrpske.com)
