Харун Хиндија је академске 2014/2015. године био међу пет најбољих студената који су с просјеком 10 дипломирали на Универзитету у Сарајеву. Двије године касније ништа се значајно није промијенило, осим што је Харун постао магистар, његов пројсек оцјена је и даље 10 и поново међу најбољим студентима.
Харун је и бивши математички олимпијац БиХ и добитник бројних медаља. Данас је вањски сарадник на Природно-математичком факултету у Сарајеву и ментор олимпијцима, а његова највећа жеља је да науку примјени у стварном животу и да то уради у Босни и Херцеговини.
Упркос свему, морао се пријавити на биро за запошљавање да би га на матичном факултету могли запослити као асистента.
“Тренутно сам посвећен двјема стварима. Прво, желио бих да науку успијем примијенити у реалном животу. Друго, уживам у преношењу знања млађим генерацијама и раду с њима. На Природно-математичком факултету предајем предмет Структуре података и алгоритми, а предајем и у Школи математике Удружења математичара Кантона Сарајево надареним ученицима. На факултету желе да запосле још асистената, али због кризе то су у могућности да ураде само ако је неко на бироу, па сам се ја прије мање од мјесец дана пријавио на биро”, каже Харун.
Осим тога, у једној домаћој компанији повремено је ангажован на пројекту оптимизације транспорта.
“Креирамо алгоритам који ће транспортним фирмама одредити распоред услуживања купаца који ће задовољити све њихове услове уз најмањи могући трошак”, наводи Хиндија.
И ту његовој љубави према математици није крај. Генијалац из мјеста Бузићи код Високог ове је године био лидер бх. екипе на Интернационалној математичкој олимпијади у Рио де Женеиру гдје су освојили четири бронзане медаље и двије похвале те заузели 44. мјесто међу 111 држава.
“У посљедње вријеме екипа БиХ остварује све боље и боље резултате. Док сам на такмичења ишао као такмичар осјећао сам притисак само док не урадим задатке, док као лидер екипе све вријеме представљам своју државу, па је притисак већи, иако сам мислио да ће бити супротно. Такођер, сада ме више занима начин на који математику промовишу у осталим земљама и генерално стање у тим државама које могу да сазнам из прве руке”, истиче Харун.
Због успјеха на Природно-математичком факултету и на такмичењима привукао је пажњу бројних домаћих и страних компанија у ИТ индустрији. Но, његова жеља је да знањем допринесе развоју своје земље.
“Имао сам једну понуду из Лондона када сам био при крају студија. То је био неки посао у којем бих примјењивао математику радећи за велике финансијске институције. Сматрам да нешто с примјеном компјутерске науке и математике могу да радим и у БиХ. Волио бих да компјутерску науку и математику примјењујем у реалном свијету, а на нашим просторима то још увијек није на довољном нивоу”, каже наш саговорник.
Сматра да је недостатак занимљивог посла, највећи разлог због којег талентовани млади одлазе из БиХ јер им је, осим профита, важно да раде нешто интересантно, попут примјене науке у индустрији.
Љубитељима математике поручује да ће има ова наука постајати занимљивија што више о њој буду учили, али да буду опрезни јер је предавачи, наставници или професори неријетко погрешно интерпретирају. Такођер, истиче да је разумијевање важније од добре оцјене.
“Сматрам да просјек оцјена на факултету није толико важан јер често не одражава научено знање. Пуно важније је покупити знање које касније можемо искористити, а то је најлакше урадити ако заволите оно што учите. Примијетио сам да студенти који само уче за оцјену на крају често потроше више времена него они који желе да разумију и науче”, закључује наш саговорник.
(klix.ba)
