General Ratko Mladić, nekadašnji komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i jedna od najznačajnijih ličnosti novije srpske istorije, preminuo je danas u Hagu posle duge i teške bolesti, objavili su mediji pozivajući se na njegovu porodicu. Imao je 84 godine.
Srpski general upokojio se daleko od svoje zemlje i najbližih, u pritvorskoj bolnici u kojoj je poslednje godine života proveo gotovo nepokretan, narušenog zdravlja i pod palijativnom negom. Uprkos brojnim molbama porodice, lekara, Srbije i Republike Srpske, nije mu omogućeno da poslednje dane provede među svojima i da se od života oprosti na zemlji kojoj je pripadao i za koju se borio.
Za ogroman deo srpskog naroda, naročito zapadno od Drine, Ratko Mladić bio je i ostao komandant koji je u najtežim godinama stao na čelo Vojske Republike Srpske i preuzeo odgovornost za odbranu naroda izloženog ratu i ponovnom strahu od nestanka sa vekovnih ognjišta. Njegovo ime postalo je nerazdvojno od stvaranja i odbrane Republike Srpske, najveće pobede srpskog naroda u tragičnom raspadu Jugoslavije.
Poslednji apeli ostali bez odgovora
Samo nekoliko dana pre Mladićeve smrti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno je upozorio da je general „de fakto na samrti” i zatražio bar minimum čovečnosti – da mu bude dozvoljeno da umre u svojoj zemlji.
„Da li je ostalo nedelju ili pet nedelja, svejedno je. Mogli su, kao što su čekali Nebojšu Pavkovića da bukvalno dođe do dve nedelje pred smrt, pa ga pustili u zemlju da dođe makar da umre tamo gde je živeo i za šta se borio”, rekao je Vučić 18. avgusta.
Predsednik Srbije naglasio je da taj apel nema veze sa haškim presudama niti sa tim šta ko misli o generalu Mladiću, već isključivo sa humanim odnosom prema čoveku na kraju života.
„Zašto se tako ponašaju i zašto to rade, ništa ne razumem, da budem iskren. Nije to baš ona civilizacija o kojoj su nam pričali tolike godine i decenije”, poručio je Vučić.
Ministar pravde Nenad Vujić uputio je 24. avgusta još jedno pismo predsednici Međunarodnog rezidualnog mehanizma Grasijeli Gati Santani, tražeći da se hitno razmotri novi zahtev porodice. Srbija je ponudila lečenje, institucionalni nadzor i palijativnu negu, ali je i taj apel ostao bez ishoda.
Čak su i medicinski nalazi samog Mehanizma potvrdili da je Mladić ušao u završnu fazu života i da smrt može nastupiti u svakom trenutku. Ipak, Hag nije dozvolio da poslednje dane provede u Srbiji, bliže supruzi Bosiljki, sinu Darku i porodici. Vlada Srbije
Vojnički put i odbrana Republike Srpske
Ratko Mladić rođen je 12. marta 1942. godine u Božanovićima kod Kalinovika. Njegov otac Neđo, partizanski borac, poginuo je 1945. godine u borbi protiv ustaša, ostavivši porodicu u teškim posleratnim okolnostima.
Posle završene Vojne akademije u Beogradu započeo je karijeru u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Službovao je u Skoplju, Kumanovu, Štipu, Prištini i Kninu, napredujući kroz komandne dužnosti do najviših oficirskih položaja.
Za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske imenovan je 12. maja 1992. godine. Na njenom čelu ostao je tokom čitavog Odbrambeno-otadžbinskog rata, komandujući vojskom koja je odbranila Republiku Srpsku i omogućila da srpski narod zapadno od Drine dobije politički i teritorijalni okvir potvrđen Dejtonskim mirovnim sporazumom.
Posle više godina skrivanja uhapšen je 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina i izručen Haškom tribunalu. Prvostepeno je 2017. osuđen na doživotni zatvor, a presuda je potvrđena 2021. godine. Mladić je do kraja odbacivao krivicu, dok je veliki deo srpske javnosti postupak protiv njega doživljavao kao deo selektivne haške pravde, u kojoj su srpske žrtve i zločini nad Srbima neretko ostajali bez pravosudnog odgovora.
Pred sudom istorije i Boga
Smrću generala Ratka Mladića završen je zemaljski put oficira čije je ime već odavno preraslo jednu biografiju i postalo deo kolektivnog pamćenja srpskog naroda.
O njemu će se i dalje sporiti u političkim salonima i pisati različite istorije. Ipak, u narodu koji je predvodio u godinama borbe ostaće slika generala među vojnicima, na prvoj liniji, sa uverenjem da se otadžbina ne brani rečima, već ličnom žrtvom, odgovornošću i vernošću zakletvi.
Hag mu nije dozvolio da se vrati svojoj zemlji. Nije mu omogućio ni poslednje dane uz porodicu. Ali mu nije mogao oduzeti mesto u pamćenju naroda čiju je vojsku predvodio i čiju je Republiku branio.
General Ratko Mladić sada odlazi pred sud istorije i pred jedini nepogrešivi sud – sud Božji.
Neka mu Gospod podari Carstvo nebesko, a srpski narod večni spomen.
(politika.rs)
