Ако се одлив настави биће више професора него студената. Присутан је и демографски проблем.
Са факултета у Српској стижу лоше вијести. Све је мање студената на уписним листама, па ће се морати направити и другачија организација студијских програма и цјелокупног рада.
– Све је мање студената на факултетима у Републици Српској због чега ће бити потребне редукције студијских програма или ће се рјешења, ради начела економичности, тражити у обједињавању факултета, оцијенили су данас у Бањалуци учесници међународног научног скупа о теми “Високо образовање у Републици Српској – стање и перспективе”.
Председник Удружења наставника и сарадника Универзитета у Бањалуци Душко Вејновић је новинарима, прије почетка скупа, рекао да се не смије дозволити да на одређеним факултетима има више професора и асистената него студената.-Ми се као мала заједница и народ са скромним финансијским средствима морамо уклапати у глобализацијске неолибералистичке концепте, али не тако да изгубимо свој национални, политички, културни, социјални и морални идентитет, указао је Вејновић.
Вејновић је рекао да је присутан демографски проблем, односно да је све мање дјеце и студената, наводећи да је потребно тражити реална рјешења и говорити о томе који су студијски програми оправдани, а који нису.
-На тржишту се не могу опстати сви факултети, морају бити неки који су од државотворног, националног интереса за које Република Српска мора издвојити више средстава, рекао је Вејновић.
Он је рекао да је снага духа, стварања и науке у студентима, асистентима и професорима, те најширој заједници са слободном мишљу и конкретним рјешењима, те да они као такви морају бити носиоци промијена у Српској. – Дилеме нема – економија нас усмјерава да ћемо морати ићи на рационализацију студијских програма, факултета, одређена обједињавања и подвести то под закон о високом образовању који слиједи у другом дијелу ове године и тражити рјешења која су у интересу општег добра, демократије, економичности и функционалности да свима буде боље, рекао је Вејновић.
Вејновић је нагласио да ослонац на властите снаге универзитета у Бањалуци и Источном Сарајаву мора бити приоритет и једно од економских начела. – Треба водити рачуна да се смањи норма за професоре да би се отворио простор да запослимо младе, навео је Вејновић истичући да универзитетски професори “не могу бити учитељи и предавати по шест предмета”.
Академик Ненад Вуњак из Академије науке и умјетности Републике Српске навео је да је један од проблема у високом образовању Српске што се мали број студената уписује на неке факултете, али и то што одређени факултети немају праксу.
Он је истакао да професори, с циљем квалитетније наставе, морају све више да уче и прилагођавају се дигитализацији.
Вуњак је истакао да професори морају бити и практичари и да је потребно да се у високом образовању ка систему дуалног образовања.
Он сматра да је потребно издвајати више средстава за високо образовање и повезивати га са привредом, што би омогућило праксу, повећање БДП-а и услове усвајања нових технологија и иновација у Српској.
Председник Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске Драган Гњатић рекао је да се у овом сектору морају пронаћи конкретна рјешења за могући технолошки вишак, указујућ истовремено на мањак дјеце на свим нивоима од предшколског, основног, средњег, па и у високом образовању.-Послодавац је тај који мора наћи посао за све раднике, укључујући и чистачице, помоћно особље, али и за професоре и асистенте. Ми ћемо понудити одређена рјешења у том смислу, а тражимо и повећање плата и бољи материјални статус, рекао је Гњатић.
Гњатић је рекао да Синдикат нуди рјешења да се ови проблеми превазиђу на нормалан, коректан и културан начин, јер, како је рекао, евидентан је одлив радне снаге на свим нивоима.
Са друге стране, млади имају своје разлоге у којима отворено поручују да им дипломе без посла ништа не значе.
Недостатак новца за студирања, али и немогућност проналаска посла их демотивише да се факултетски образују, па већина њих одлази у друге државе да што прије дођу до посла како би избјегли тапакање у мјесту без напретка. Управо такву причу са нама дијеле и неки од матураната из Економске школе у Бањалуци који су се кажу пуно двоумили пред одлуком за упис на факултет. Поручују да нису заинтересовани да се годинама школују, па да заврше на бироу, него ће радије у потрагу за послом ван граница и усавршавањем страних језика или неких других вјештина које ће им омогућити бржи пут до посла.
Научни скуп о теми “Високо образовање у Републици Српској – стање и перспективе” организовали су Удружење наставника и сарадника и Синдикат образовања, науке и културе Српске у сарадњи са Ректоратом Универзитета у Бањалуци.
(novosti.rs)
