У наредних неколико година могло би доћи до правог бума у процесу одрицања грађана од држављанства БиХ, који је у протекле 23 године из БиХ иселио цијели један град, односно више од 81.000 људи.
На ово упозоравају надлежни, објашњавајући то све већим одласком радно способног становништва на рад у иностранство.
-Они који се сада одричу држављанства напустили су БиХ знатно раније, а они који сада одлазе, уколико не дође до већих промјена правног оквира у области држављанства у западној Европи, моћи ће се појавити са захтјевима за одрицање тек када испуне услове за то, а то је минимално пет-шест година. Оно што се дешава сада може довести у наредном периоду до великог бума и повећаног броја захтјева за испис из држављанства БиХ – истакла је за “Глас Српске” портпарол Министарства цивилних послова БиХ Зорица Руљ.
Она је додала да у неформалним разговорима ова лица најчешће наводе да то раде да би стекли право на посједовање некретнина, олакшано путовање и студирање у иностранству, али и регулисања радно-правног статуса у земљи у којој бораве.
Социолог Биљана Милошевић-Шошо каже да је ријеч о подацима који БиХ као држави никако не иду у прилог.
-Вјерујем да су главни узроци крију иза друштвено-економских прилика које владају у земљи, јер је у БиХ још велика стопа незапослености и сиромаштва. Људи само покушавају изградити свој живот који ће им бити безбрижнији и бољи и због тога се вјероватно одлучују на један тако радикалан корак – сматра Милошевић-Шошо наглашавајући да нема ништа горе за једну земљу од чињенице да јој готово свакодневно одлази младо становништво, које је у најбољој радној и биолошкој снази.
Према званичним подацима, у периоду од 1996. па до краја 2018. године држављанства БиХ се одрекло више од 81.000 грађана.
Најчешћи “испис из БиХ” вршио се ради стицања држављанства СР Њемачке, Аустрије, Словеније, Норвешке, Данске, Чешке, Србије, Хрватске и Црне Горе.
Првих послијератних година, од 1996. до 1999. године, само 22 грађана одрекло се држављанства. Рекордан број забиљежен је 2003. године, када је испис затражило 9.070 грађана, док се у доба релативног просперитета, од 2002. до краја 2005, држављанства одрекло скоро 30.000 грађана. Након 2008. тренд се стабилизовао, па је годишње испис тражило око 3.500 грађана, али је у посљедње три године опет евидентиран раст и он се у просјеку кретао од 4.000 до 4.300 грађана.
Трошкови исписа 800 КМ
Грађани БиХ који желе да се одрекну држављанства морају да плате административну таксу од 800 конвертибилних марака. Изузетак су они који то траже да би постали држављани неке од земаља бивше Југославије, јер је у том случају ова накнада 200 КМ. Према незваничним подацима, у буџете БиХ се само по овом основу слило више од 40 милиона марака.
