Огласи у којима се траже конобарица или конобар, са искуством или без њега, све су чешћа појава у угоститељским објектима у Републици Српској и БиХ, а такво стање траје већ мјесецима, тврде послодавци, који кажу да готово не постоји угоститељ који није остао без радника, али да проблем представља и чињеница да радно способни у БиХ не желе радити ове послове, за шта је, кажу, крива и држава.
У овом тренутку, нико од надлежних у БиХ не може са сигурношћу одговорити на питање колико радника недостаје у угоститељству.
“Буквално од почетка марта људи одлазе на Хрватско приморје. Нема неког ефикасног рјешења, једино да запошљавамо дјецу која сада завршавају средњу школу. Нема ниједног локала да не тражи конобара”, прича за “Независне новине” Златан Татић, предсједник Удружења послодаваца угоститељства и туризма “Хореца РС”.
Са истим проблемом суочени су и сарајевски угоститељи, иако нуде солидне услове.
“Недостаје радне снаге, мени су три конобара и један кувар отишли сезонски. Ми нудимо плату 1.200 КМ, па и 1.500 КМ, што је често више од плате у државној служби “, каже за “Независне новине” Амар Трбовић, потпредсједник Удружења угоститеља Сарајево.
С обзиром на то да је љетна сезона, егзодус радне снаге у сектору угоститељства је на врхунцу, а најчешће дестинације су Црна Гора, Хрватска, Словенија па земље Европе. Радници одлазе због боље зараде, а плата коју конобари имају, нпр. у Хрватској је и до 1.000 евра, што је дупло више од просјека у БиХ, у којој се зараде крећу у просјеку између 600 и 1.000 КМ.
“Без обзира на то што је дошло до једног озбиљнијег повећања плата код нас у овом сектору, не можемо да кажемо да је то оно што је довољно човјеку да живи. Јер они који оду, имају могућност да за два-три мјесеца зараде малтене толико да могу од тога живјети годину дана”, појашњава за “Независне новине” Горан Савановић, предсједник Синдиката трговине, угоститељства и туризма Републике Српске.
Међутим, осим мањка радника у угоститељству, послодавци тврде да додатан проблем представља и то што они који остају у БиХ не желе да раде ове послове.
“Доста њих и држава штити. Ми, кад се јавимо на биро, тражимо конобаре и куваре, а биро неће да их пошаље. Или они нам дају листу, ми их зовемо, а они неће да раде или хоће да раде на црно, зато што су на бироу и имају неке бенефите”, категоричан је Трбовић. По његовом мишљењу, постоји једно рјешење за овакве ствари.
“Ми бисмо ријешили тај проблем када би на федералном нивоу био изгласан закон који би предвидио сљедеће: кад три пута биро пошаље неког, ако не жели да ради, сљедује му скидање са бироа. И онда, када оде доктору, мора да платити. Вјерујте да би онда сви радили”, поручио је Трбовић.
Мерсиха Ферхатовић Бешировић, предсједница Синдиката трговине и услужних дјелатности БиХ, у разговору за “Независне новине” истиче да недостатак радника није само карактеристичан за БиХ.
“Мислим да чак и сусједна Хрватска и Црногорско приморје вапе за радницима”, каже Ферхатовић Бешировићева.
Њене тврдње поткрјепљују се и недавном објавом да је дио власника угоститељских објеката у Дубровнику ставио своје услуге на чекање.
Такође, из синдиката су мишљења да, осим висине примања, постоје и други разлози све већег одлива радне снаге из БиХ.
“Рекла бих да и недостатак перспективе и политичка нестабилност тјерају раднике изван граница ове земље, па чак и ове регије”, казала је Ферхатовић Бешировићева.
