Миро Џакула, директор Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, рекао је у интервјуу за “Независне” да је Брчко дистрикт сива зона и да се у рјешавање проблема који тамо постоје морају укључити сви.
Наводећи да од десет фирми за које због малверзација оде извјештај у Тужилаштво БиХ, седам долази из Брчко дистрикта, Џакула каже да тај дистрикт мора дијелити судбину ентитета, питајући се зашто тамо још нема фискалних каса.
“Брчко дистрикт је град од око 80.000 људи, а потроши годишње око 160 милиона КМ и то би требало да буде показатељ свима у БиХ, укључујући и међународну заједницу, да би ту требало нешто радити”, рекао је Џакула.
НН: У првих пет мјесеци прикупљено је за око 250 милиона КМ више него у истом периоду прошле године. Како, с обзиром на то да привреда и БДП не расту по тој стопи?
ЏАКУЛА: Ми смо за првих пет мјесеци наплатили двије милијарде и 949 милиона КМ, имамо раст бруто прихода од 9,3 посто и нето прихода од 9,1 посто и то је знатно више од раста БДП-а. Неколико је разлога за то захваљујући свакодневним активностима Управе, транспарентности у раду и партнерском односу са царинским и пореским обвезницима. БДП у БиХ расте оквирно 2,8 до 3,2 посто, а приходи за првих пет мјесеци за око 9,3 посто у бруто износу. Разлика јесте у томе што УИО ради квалитетније свој дио посла него што се то раније радило. Увели смо бројна поједностављења за царинске обвезнике, понудили нове услуге за ПДВ обвезнике. С друге стране, бољи партнерски односи са свима, сарадња са Тужилаштвом БиХ, СИПА, Граничном полицијом…, опредијелили су све оне који нису плаћали јавне приходе да почну то плаћати и да поштивајући законе у БиХ извршавају своје обавезе.
НН: Да ли је раст прихода довољан да грађани осјете неки бољитак?
ЏАКУЛА: Зона одговорности УИО је наплата прихода. Мишљења сам да би управо грађани кроз боље услуге од државе требало да осјете бољитак од раста прихода. Међутим, како и колико грађани треба да осјете раст прихода у надлежности је влада и оних који су одговорни за расподјелу прихода. Чињеница је да је прихода више, али на нивоу ентитета се воде све оне политике битне за живот грађана у БиХ.
НН: Споменули сте приходе… Брчко дистрикту од прикупљених прихода припада 3,55 одсто. Да ли су они заиста на том нивоу?
ЏАКУЛА: Брчко дистрикт је једино подручје у БиХ гдје не можете добити фискални рачун за купљену робу или примљене услуге. То значи да Пореска управа Брчко дистрикта још није организацијски и потребном опремом оспособљена, а с обзиром на тренутно стање упитно је и колико постоји жеља у Брчко дистрикту да се уведу фискалне касе. Самим тим отвара се могућност злоупотребе и избјегавања плаћања јавних прихода, укључујући и индиректне порезе за које смо ми одговорни. Изнијет ћу конкретне бројке. Од десет твртки за које постоји основана сумња да су починиле кривично дјело из области индиректних пореза и за које је Управа прослиједила извјештаје Тужитељству БиХ, њих седам је управо из Брчко дистрикта. То доказује да се ради о једној великој сивој зони, а у рјешавање овог проблема морају су сви укључити.
НН: Да ли Брчко заслужује приходе у износу од 3,55 одсто?
ЏАКУЛА: Према расположивим подацима УИО – не заслужује. Одлуком високог представника Брчко дистрикт је добио коефицијент крајње потрошње 3,55 посто. Крајња потрошња у Брчко дистрикту по основу ПДВ пријава креће се од 2,94 до 3,17 посто максимално, што значи да око 0,50 посто прихода по крајњој потрошњи губе Федерација БиХ и Република Српска. Радили смо одређене израчуне и ради се о огромним износима новца који је одузет од РС и ФБиХ и који је додијељен Брчко дистрикту. За све ове године то је око 180 милиона КМ. У Брчко дистрикту живи око 80.000 људи, а потроши годишње око 160 милиона КМ и то би требало да буде показатељ свима у БиХ, укључујући и међународну заједницу, да би ту требало нешто мијењати. УИО се обратио и Вијећу министара БиХ и свим битним институцијама у држави за стање у Брчко дистрикту. То је дистрикт у Босни и Херцеговини, мора поштовати законе БиХ и логично би било да ако имамо фискалне касе у РС и ФБиХ да их имамо и у Брчком.
НН: Ко треба да покрене ту причу: Управни одбор Управе за индиректно опорезивање или неко други?
ЏАКУЛА: Ту причу могу да покрену само представници међународне заједнице који су својим актом изузели Брчко дистрикт из обрачуна крајње потрошње када је у питању расподјела прихода од индиректних пореза. Брчко дистрикт је у БиХ и треба да дијели судбину ентитета када је у питању крајња потрошња. Због непостојања фискалних каса имамо проблем са многим тврткама које желе да избјегавају плаћање пореза, на начин да своја сједишта селе у Брчко дистрикт и мислим да с тим треба да буде упозната цјелокупна јавност.
НН: УО УИО све теже постиже сагласност. На посебном подрачуну јединственог рачуна налази се више од сто милиона КМ, који још нису распоређени корисницима. Гдје видите рјешење?
ЏАКУЛА: Управа као институција је задужена за наплату јавних прихода и спровођење закона, а Управни одбор је тај који води политику индиректног опорезивања. По мојој процјени, а вођен досадашњим искуствима, мислим да треба да владе ФБиХ и РС сједну, нађу рјешење и изврше сва поравнања у расподјели прихода од индиректних пореза која до сада нису урађена, као и да донесу одлуку о расподјели прихода од посебне путарине за изградњу аутопутева.
НН: Мислите да има спремности за то и да је сада вријеме?
ЏАКУЛА: Није моје да то коментаришем. Знам само да овакво стање отежава рад свима – и Управи и Управном одбору УИО. Без обзира на политичке процесе који се воде, ово је класично економско питање, гдје се једноставним математичким израчуном може доћи до стварних износа који припадају и РС и ФБиХ. Вршећи поравнања у расподјели прихода на начин и у роковима како то предвиђају законска и подзаконска рјешења, не би било нагомилавања дугова међу ентитетима.
НН: Има ли Управа проблема због блокаде рачуна, а због дуга ФБиХ према РС од око 28 милиона КМ са каматама?
ЏАКУЛА: Створени су велики проблеми. То још није завршено. Одлука Суда БиХ се мора поштовати, мора се поступати по тој одлуци и извршити иста. Управа је понудила рјешење за превазилажење овог проблема на начин да сви буду задовољни, али Управни одбор га није прихватио. Да постоји само мало више политичке воље могла су се договорити сва поравнања у расподјели прихода која још нису договорена, те узети у обзир и ову судску одлуку. На такав начин остала би спорна само три милиона КМ, што вјерујем никоме не би представљало проблем за договор. Законима из области индиректног опорезивања, јединствени рачун на који се врше уплате јавних прихода од индиректних пореза, као такав је заштићен од било каквих наплата и бојим се да смо сада у ситуацији правне несигурности из разлога неусклађености судских пресуда, закона… Очекивати је да ће се РС наплатити по тој пресуди и до сада је са рачуна скинуто око 2,8 милиона КМ.
Електронске пријаве
НН: Од идуће године ПДВ и акцизне пријаве ће се подносити искључиво електронски. Колико су обвезници заинтересовани за ту услугу?
ЏАКУЛА: До сада се за електронску комуникацију са УИО регистрирало 4.327 обвезника. Имајући у виду чињеницу да у јединственом регистру Управе имамо више од 50.000 обвезника, а да је до краја пријелазног раздобља у којем се могу подносити пријаве и у папирном облику остало још нешто више од шест мјесеци, свакако желим позвати све оне обвезнике који то још нису, да се регистрирају на порталу Е-порези код УИО. Од почетка 2019. године сви обвезници ће своје ПДВ и акцизне пријаве моћи подносити искључиво електронским путем и зато не треба да чекају задњи тренутак за регистрацију за електронску комуникацију с Управом. Желим нагласити да смо ове нове услуге и понудили обвезницима како бисмо им олакшали испуњавање обавеза и смањили трошкове.
Акцизе на цигарете
НН: Управни одбор УИО недавно је прихватио информацију Радне групе о измјенама Закона о акцизама. Предлаже се увођење мораторијума на раст посебних акциза на цигарете. Да ли је била грешка пратити акцизну политику ЕУ?
ЏАКУЛА: Када се води одговорна политика, она се мора водити на начин да се заштите интереси домаће привреде и свих грађана БиХ. Ми смо са ЕУ потписали Споразум о стабилизацији и придруживању, трговински дио тог споразума предвиђао је да ће нам готово сви производи поријеклом из ЕУ 2014. године бити ослобођени плаћања свих царинских пристојби. Колико је то добро за економију БиХ није моје да процјењујем, али знам да БиХ по том основу на годишњој разини губи 200 до 300 милиона КМ прихода по основу царина.
Чињеница је да ће се константним повећањем акцизе на цигарете знатно смањити потражња за цигаретама, да ће се знатно смањити и приходи по том основу, а да ће се због повећања акцизе ићи у црну зону јер ће они који пуше тражити јефтинији начин да себи пруже то задовољство.
(nezavisne.com)
