БиХ је послије рата остала готово без једног читавог града величине данашњег Мостара, јер се држављанства одрекло готово 100.000 грађана, који су бољи живот потражили у Аустрији, Њемачкој, Словенији, Чешкој или скандинавским земљама.
Може се ово закључити из званичних података Министарства цивилних послова БиХ, из којег су за “Глас Српске” навели како је само у периоду од 2010. па до данас испис из матичне књиге држављана затражило више од 42.300 грађана.
Ова бројка би вјероватно била и далеко већа да један број грађана није имао могућност да поред данског или рецимо шведског, задржи и држављанство БиХ, али и када би у ову рачуницу, као једну од варијабли, уврстили и претпоставку да је већина тих лица након свог одласка засновала породицу и добила дјецу у иностранству. То би фактички значило да је БиХ у овом вишегодишњем процесу остала без 300.000 или 400.000 грађана, што чини готово 10 одсто данашње популације у БиХ.
Током 1996, прве послијератне године, држављанства се одрекло свега шест особа, а како је вријеме пролазило све већи број грађана се одлучивао на овај корак. Највећи број захтјева забиљежен је од 2016. до 2019. године, укупно више од 17.500, да би током прошле године, али и у првим мјесецима ове, забиљежен благи пад, који би се могао објаснити пандемијом вируса корона.
Иако у поступку одрицања од држављанства подносиоци захтјева нису дужни навести разлоге због којих то чине, економски аналитичар Зоран Павловић сматра како се људи на овај чин најчешће одлучују из економских разлога.
– Вјерујем и да је тај егзодус далеко већи, јер знатан број људи годинама живи и ради у иностранству и питање је времена када ће се и они одрећи држављанства. Оно што брине, јесте чињеница да БиХ на овај начин остаје без квалификоване радне снаге – истакао је Павловић.
Социолог Слободан Марић каже како се овај проблем треба сагледати и из политичког и психолошког угла. Према његовим ријечима, људи одлазе јер обично немају прилике да раде послове за које су се школовали, а уколико и пронађу такав посао обично за исти нису адекватно плаћени.
– Наравно, битан је и тај политички моменат, који заједно са економским, онда и психолошки утиче на људе, јер схватају да њихова перспектива и будућност у таквој земљи није могућа. Нажалост ово стање се неће преко ноћи промијенити. Овај процес ће бити настављен и интензивиран када прође ова пандемија – сматра Марић.
Такса
Иако се ради о негативним трендовима, а поготово јер се држављанства најчешће одричу млади и образовани људи, власти у БиХ до сада нису готово ништа учиниле да ово спријече. Умјесто тога, оне су се одлучиле да све то дебело наплате, те је уведена административна такса за одрицање држављанства која износи чак 800 марака, што значи да се сваке године, по овом основу, у буџет на нивоу БиХ слије око 3,5 милиона марака.
(glassrpske.com)
