Држављанства БиХ од 1996. до 20. јула 2018. године одрекло се 80.311 наших сада већ бивших суграђана.
То значи да у БиХ више нема становника величине једног града као што је на примјер Брчко, које је по попису из 2013. године бројало више од 80.000 особа.
Према подацима Министарства цивилних послова БиХ, највише грађана из књиге држављана се исписало 2003. године, и то њих 9.070, док га се 2002. одрекло 8.212 особа. Број одрицања се постепено смањивао у наредним годинама, па се тако од 2008. до 2015. преполовио и није прелазио 4.000 исписа годишње. Али се 2016. године ситуација поново мијења нагоре и број одрицања се повећава.
Из Министарства цивилних послова БиХ “Независним” су казали да је релативно повећање броја лица која су се одрекла бх. држављанства у 2016. години углавном посљедица ажурирања евиденција у земљама ЕУ, које се спроводи као једна од актуелних безбједносних мјера према мигрантима.
Најчешће се одрицање вршило ради стицања држављанства СР Њемачке, Аустрије, Словеније, Норвешке, Данске, Чешке, Србије, Хрватске и Црне Горе. Данска је у међувремену донијела нови закон по којем не тражи одрицање”, објашњавају у овом министарству.
У поступку одрицања странке нису дужне да кажу друге разлоге осим чињенице да већ посједују или им је загарантовано стицање држављанства друге државе. У неформалним разговорима најчешће наводе као стварни разлог право на посједовање некретнина, олакшано путовање, олакшано студирање у иностранству те радно-правни статус…
Иначе, такса коју мора платити грађанин БиХ који жели да се одрекне бх. држављанства је 800 КМ, за остале државе бивше СФРЈ такса је 200 КМ, а ако се врши путем дипломатско-конзуларне мреже БиХ у иностранству плаћа се још и конзуларна такса. Министарству је, како се наводи у ревизорском извјештају за прошлу годину, на име такси уплаћено од 1,46 милиона КМ.
Дамир Бећировић, посланик ДФ-а у Представничком дому БиХ, истиче да је посебан проблем, и у будућности ће бити још већи, то што се људи одричу домицилног држављанства због радно-правног статуса у некој другој држави.
“У задње три-четири године због исељавања читави градови нестају. Биће још горе. Ето, имамо и читав један град грађана БиХ који су се силом прилика морали одрећи држављанства”, каже Бећировић за “Независне”.
Његова колегиница из СНСД-а Душанка Мајкић истиче за “Независне” да се по овом проблему БиХ не разликује од многих земаља чије становништво одлази у значајном броју.
“Изгледа да је 21. вијек – вијек великих миграција друштва. Чак и неке земље ЕУ, као што је сусједна Хрватска, такође биљеже велики одлив становништва”, каже Мајкићева.
Наглашава да то јесте проблем за локалне економије и да не зна како ће се тај проблем рјешавати.
“Да не говорим о томе у каквој смо ми политичкој ситуацији јер не можемо постићи договор о важним питањима, тако да ће и ово бити проблем који ће се тешко моћи ријешити. Ми не реагујемо адекватно и на проблем миграција људи који простор БиХ користе да се дочепају ЕУ, тако да нисмо у могућности да се ухватимо у коштац ни са другим проблемима које имамо”, истиче Мајкићева.
Двојно држављанство
Споразум о двојном држављанству БиХ има са Шведском, Србијом и Хрватском. “Споразум о двојном држављанству БиХ и Хрватска не примјењују на исти начин и то питање ће бити постављено на заједничкој сједници Владе Републике Хрватске и Вијећа министара БиХ”, казали су у Министарству цивилних послова БиХ.
Истичу да је у програму рада Вијећа министара БиХ закључивање споразума о двојном држављанству са Турском, а Адил Османовић, ресорни министар, покренуо је иницијативу за наставак процедуре закључивања споразума о двојном држављанству са Црном Гором.
Поновно стицање држављанства
У Министарству цивилних послова БиХ кажу да постоји интерес за лица која су се одрекла бх. држављанства за поновно стицање и такви поступци су се засад водили само на подручју Републике Српске, а ових дана су стечени предуслови за вођење таквих поступака и на подручју Федерације БиХ, која је каснила са усаглашавањем свог Закона о држављанству с измјенама и допунама Закона о држављанству БиХ из децембра 2013. године.
“Ради се о олакшаном поступку, у коме се између осталога захтијева да је остварена година дана боравка у БиХ, али је неопходно одрицање од држављанства које су та лица стекла након одрицања од бх. држављанства, изузев ако БиХ са том државом нема закључен споразум о двојном држављанству”, кажу у овом министарству.
По подацима из Миграционог профила за 2016. укупно су примљена у држављанство 682 лица, од тога 592 по споразуму о двојном држављанству, 84 у поступку натурализације у РС и шест лица у посебној процедури као лица од нарочитог интереса за БиХ. У ФБиХ није било натурализације јер нису били усвојили подзаконске акте.
Одрицање ради стицања држављанства
СР Њемачке
Аустрије
Словеније
Норвешке
Данске
Чешке
Србије
Хрватске
Црне Горе
(nezavisne.com)