БиХ је у периоду од 1992. до 2000. године примила између 46 и 53 милијарде долара међународне помоћи, али је половина тог износа завршила ван њених граница, у касама иностраних компанија које су биле задужене за реализацију пројеката, показује истраживање које је спровела Иницијатива за бољу и хуманију инклузију из Сарајева.
Према тим подацима, највише новца донирала је Европска комисија – чак 2,5 милијарди долара, док су чланице ЕУ додатно дале 1,8 милијарди долара. Свјетска банка је одобрила 1,1 милијарду помоћи за реализацију 53 пројекта, а УСАИД 890 милиона долара. Интересантно је да је ово највећа свота новца коју је Свјетска банка дала једној земљи која је тек изашла из рата. Новац је углавном ишао за обнову порушене инфраструктуре, повратак избјеглица и подршку креирању мултиетничких заједница.
Директор Иницијативе за бољу и хуманију инклузију Жарко Папић процјењује да је само од 40 до 50 одсто међународне помоћи заиста ушло у БиХ, док је остатак углавном остајао у земљама донаторима, које су тим новцем плаћале своје компаније, консалтинг и пројектантске куће, које су се бавиле имплементацијом пројеката помоћи у БиХ.
– Сам систем међународне помоћи био је корумпиран. То није никаква тајна и он је карактеристичан за све земље које су прошле кроз рат. Међународне организације или владе које су хтјеле да донирају одређени новац БиХ, готово увијек су за реализацију пројекта помоћи ангажовале компаније из својих земаља које су за своје услуге узимале огроман новац. Колико су се бахато понашали, може се видјети и из податка да су инострани консултанти имали дневнице које су се кретале и до 1.000 долара – објашњава Папић.
Посебна прича, како каже, је то што се за већину новца који је и ушао у БиХ не зна гдје је завршио и на шта је потрошен, јер о томе не постоји адекватна евиденција. Наиме, све до 1998. године надлежни нису водили никакву статистику о потрошњи донираних средстава.
Према Папићевим ријечима, у периоду “ратне економије” све форме криминалног понашања су биле могуће, јер су биле повезане са “краљевима рата”. Због тога је његова претпоставка да су сви они који су обезбјеђивали корупцију током рата, то чинили и послије рата. Тамо гдје су могли, и када су могли.
– Положај зависности од иностране помоћи био је врло плодан за корупцију. Криминални политичари из тог доба су били кључни људи за међународну заједницу, јер су они у већини случајева под контролом држали готово све, па и потенцијалне снабдјеваче робом и услугама. Приликом реализације пројеката обнове кућа појединци су узимали огроман новац. На примјер, ако је нешто коштало 30.000 марака, они су кроз папире приказивали неколико пута веће износе – наводи Папић истичући да је РС све до 1998. године била под својеврсним ембаргом међународних организација, због чега не треба да чуди податак да је више од 90 одсто помоћи завршило на простору ФБиХ.
Папић каже да власти у БиХ никада нису успјеле да спроведу озбиљнију истрагу, којом би било утврђено колико је новца уистину донирано БиХ и на шта је он потрошен. Није помогло ни формирање комисије која је требало да се позабави овом проблематиком.
– И то је један од показатеља колико се корупција дубоко укоријенила у све поре друштва, али и да одређеним политичким центрима моћи, који вуку коријене још из деведесетих година прошлог вијека, није у интересу да буде откривена истина о томе гдје су потрошене десетине милијарди марака – каже Папић.
Савјет министара БиХ све до 2001. године није водио никакву евиденцију о међународним донацијама, а и када је почео, она је углавном била непотпуна. Ни међународне организације које су донирале новац никада нису објавиле консолидоване извјештаје о износу финансијске помоћи БиХ. Папић каже да је до података о износу донираних средстава БиХ дошао анализирајући годишње финансијске извјештаје других земаља, додајући да му се нико из власти никада није обратио и затражио помоћ и уступање документације коју је сакупио током година.
Комисија која је требало да обави Папићев посао формирана је у неколико наврата, али резултата није било. А онда је актуелни сазив Парламента БиХ констатовао да више нема ни сврхе упуштати се у такав посао, који је унапријед осуђен на пропаст. Једино што је комисија успјела да открије током вишегодишње истраге јесте да уђе у траг подацима о томе на шта је потрошено седам милијарди марака. Гдје је завршило још четрдесетак милијарди међународне помоћи, изгледа да више никог не интересује.
– Истрага је била свакодневно блокирана и опструисана са свих страна, а поготово од стране бошњачких политичара, али и званичних државних органа. Више нема ни политичке сагласности да се о овом питању нешто уради – каже некадашњи члан истражне комисије Борислав Бојић.
Његова сурова истина и не чуди с обзиром на то да су главни за донације били тадашњи челни људи СДА који и данас у својим рукама имају велику политичку моћ.
Укупна помоћ
Процјене говоре да је укупна помоћ међународне заједнице упућена БиХ у хуманитарном смислу, успостављању мира и економској обнови износила чак 80 милијарди долара у периоду од 1992. до 2000. године. У ову своту су укључени и сви трошкови међународних организација и војних снага. За чуваре мира је издвојено чак 15 милијарди долара, три милијарде мање је утрошено за реконструкцију и обнову БиХ, а за хуманитарну помоћ је издвојено осам милијарди долара.
(glassrpske.com)
