Прилив новца из иностранства у БиХ у прва три мјесеца ове године је за око пет одсто већи у односу на исти период лани, али је и даље знатно мањи у односу на стање прије пандемије вируса корона.
Јасно је да су се навике бх. дијаспоре у вријеме пандемије знатно промијениле у односу на ранији период, када је слала веће суме новца у своју домовину.
У Централној банци БиХ “Независним” је речено да се платни биланс БиХ компилира и објављује на кварталном нивоу, при чему су подаци за референтни квартал доступни крајем наредног квартала.
“Подаци за други квартал 2021. године биће расположиви до краја септембра 2021. године”, навели су у Централној банци (ЦБ) БиХ.
Према доступним подацима ЦБ БиХ, дознаке за први квартал 2021. године износе 666,9 милиона КМ, док су прошле године у првом кварталу 2020. године износиле 636,7 милиона КМ.
Додали су да су 2019. године, на годишњем нивоу, из иностранства у БиХ стигле 2,952 милијарде КМ.
“Видљиво је да су дознаке у прошлој години на годишњем нивоу биле знатно ниже него у 2019. години те је прошле године у БиХ стигло 2,517 милијарди КМ”, навели су у Централној банци у БиХ.
Додали су да се у првом кварталу ове године не запажа даље смањење те су дознаке на приближно истом нивоу као и у првом кварталу 2020. године.
Надаље се, према подацима Централне банке БиХ, наводи да су у 2015. години укупне дознаке из иностранства износиле 3,56 милијарди марака, док су 2016. године износиле 3,58 милијарди марака. У 2017. години дознаке су износиле 3,88 милијарди марака, а 2018. године 3,98 милијарди марака.
Према наведеним подацима, примјетно је да је појава вируса корона утицала на наше грађане у дијаспори да шаљу све мање новца у родну груду.
Како су казали у Централној банци БиХ за “Независне”, они не располажу званичним процјенама новчаних дознака по земљама, али се може процијенити да већина долази из држава у којима је бх. дијаспора најбројнија.
“То су земље западне Европе, Скандинавије и Сјеверне Америке”, казали су у ЦБ БиХ.
Према ријечима Адмира Чавалића, економског аналитичара из Тузле, имамо пад директних дознака из иностранства за 2020. годину већи од пола милијарде КМ.
“То је директна посљедица ковида-19 у смислу да је рецесија у земљама иностранства увјетовала да наша дијаспора ефективно сиромаши”, рекао је Чавалић за “Независне новине”. Додао је да бх. дијаспора често има социјалну улогу у БиХ, коју би било пожељно трансформисати.
“Дијаспора дјелује као дио социјалне мреже у недостатку социјалне државе код нас и компензује улогу исте”, навео је Чавалић.
Истакао је да би било боље да се покуша извршити трансформација дијаспоре да буде инвестициона те да би то могло привући додатне инвестиције из иностранства.
“Очекујем, према искуствима ранијих криза, да ће се крајем наредне, 2022. године, подршка дијаспоре уравнотежити и вратити на ону прије кризе, јер ће доћи до повољних кретања на иностраним тржиштима и у том смислу ће дијаспора имати више расположивог дохотка како би одржала контакте овдје и пружила своју подршку”, казао је Чавалић. Навео је да евидентирани приливи из иностранства којима располаже Централна банка БиХ не дају потпуну слику.
“Вјероватно имамо исто толико, а можда и више неевидентираних новчаних трансфера, али је сигурно и ту дошло до пада”, закључио је Чавалић за “Независне новине”.
Дознаке по годинама
2015. 3,56 милијарди
2016. 3,58 милијарди
2017. 3,88 милијарди
2018. 3,98 милијарди
2019. 2,95 милијарди
2020. 2,51 милијарда
(nezavisne.com)
