Док цијели свијет чека вакцину за коронавирус, многе занима чиме се у Босни и Херцеговини лијече обољели.
Антивиротици, антималарици, кортикостероиди, имуно модулатори. Агенција за лијекове БИХ саопштила је да се у протоколима лијечења короне налазе и два нерегистрована у нашој земљи. Који су то лијекови, те да ли су њихове нуспојаве опасне, као и шта је то “цитокинска олуја” у коју упадају обољели?
По протоколу министарства здравља Републике Српске корона се лијечи у зависности од тога колико пацијент има година и колико је његово здравствено стање комплексно. Болесници без коморбидитета, са благим обликом инфекције, лијече се између осталог са алфакалцидолима, те капима за нос са витамином А.
Код озбиљнијих случајевима са симптомима запаљења плућа примјењују се и азитромицин и хлорокин.
Но, безбједнија опција од хлорокина је хидроксихлорокин који је под именом Малковир произвела и донирала домаћем здравству компанија из Лукавца – Zada Pharmaceutical.
“Нагласили смо да се лијек издаје искључиво путем љекарског рецепта у апотекама, те да у складу с тим не постоји могућност да се лијек злоупотребљава. Стога молимо да се поштује фармацеуска струка и не ставља у питање ланац дистрибуције лијека и могућност, како је у медијима наведено, ‘слободне продаје лијека'”, наводе из Zada Pharmaceutical.
Срчане компликације, миокардитис, аритмија, наведене су као контраиндикације хидроксихлорокина. Стручном употребом у болницама, лијек, кажу, даје резултате у лијечењу короне код неких пацијената.
“Ове ствари остављамо струци, да на основу својих искустава и добрих међународних искустава поступе”, поручује Горан Черкез, помоћник министра здравства ФБиХ.
Агенција за лијекове БиХ као примјер за лијечење наводи протокол Министарства здравља РС, уз наглашавање да он садржи и нерегистроване лијкове:
“Антивиротици који се налазе у напријед наведеном протоколу, ремдесивир и фавипиравир, немају важећу дозволу за стављање у промет у БиХ, колоквијално речено нису регистровани. Лијекови који немају важећу дозволу за стављање у промет, а неоходни су за лијечење једног пацијента или групе пацијената могу се увести на основу одобрења ентитетских министарстава надлежних за послове здравље на захтјев велепрометника”, истичу из Агенције за лијекове БиХ.
Доктор Пеђа Ковачевић са америчким колегама из Маyо клинике из Минесоте сарађује више година, а тренутно размјењују искуства у лијечењу COVID-а 19.
“Не постоји један лијек за корону. Данас постоји више клиничких студија које се раде у цијелом свијету са различитим лијековима. Сваки од лијекова који се даје пацијенту од оних најбезбједнијих, најбезазленијих, код неких људи има нежељене ефекте”, појашњава Ковачевић, начелник Клинике интензивне медицине за нехируршке гране.
Мјесец и по дана је мало за клиничке студије које би пратиле ефекат неког лијека, истиче др Ковачевић. Но, зна да велики број тешко обољелих који дођу на респиратор – умре. Они који се колоквијално скину са ове машине за потпомогнуто дисање, углавном наставе нормалан живот.
“Мањи процент може да има неке психичке сметње, у смислу посттрауматског стресног поремећаја, као да су били на ратишту. Што се тиче самих посљедица на било који орган од стране овога вируса, ми не знамо, ми немамо довољно времена, нити пацијената да кажемо какве су то сметње, односно да ли уопште постоје након изласка из интензивне”, додаје Ковачевић.
Једно од тежих стања јесте такозвана цитокинска олуја, коју помиње и протокол за лијечење Министарства здравља РС. Овај опасан феномен пацијенти који су преживјели корону описују као горење организма, а праћено је и са екстремно високим нивоом феритина.
Експерти СЗО-а кажу да ће вакцина против новог вируса бити доступна за око годину дана.
(N1)
