Умјесто да уважи упозорења директора Агенције за заштиту личних података у БиХ (АЗЛП) Петра Ковачевића, који годинама указује на то да се изборним правилима за пријаву бирача за гласање путем поште угрожава интегритет изборног процеса, Централна изборна комисија БиХ оптужила га је да нарушава њен углед.
Директор АЗЛП-а још од 2012. године тврди да се као основ за валидну пријаву за гласање путем поште не може узети неовјерена копија било којег документа, али ЦИК је у извјештају о спровођењу општих избора 2018. године навео да он “износи паушалне и неосноване тврдње и својим јавним иступима не доприноси организацији фер и поштених избора”.
Ковачевић каже за “Глас Српске” да је упозоравао да ће ситуација са пријавама за гласање из иностранства бити још гора и да ни најмање није обрадован зато што се испоставило да је у праву.
– Мене је ЦИК оптужио да дезинформишем јавност и рушим њихов углед, па најрадије не бих давао никакве изјаве да им даље не нарушавам углед. Али поновићу још једном да су они одговорни за тачност, ажурност и интегритет Централног бирачког списка, а иза свега што се дешава посљедњих дана у вези са објављивањем броја бирача регистрованих за гласање ван БиХ евидентно је да су још више угрожени демократски и фер избори – каже Ковачевић.
Према његовим ријечима, АЗЛП је прије неколико година својим рјешењем наложио аутентичну обраду личних података, али из ЦИК-а то никад нису испоштовали. Он подсјећа да је још приликом локалних избора 2012. године једно лице изјавило приговор Агенцији да му је злоупотребом личних података промијењена бирачка опција.
– Ми смо тада ЦИК-у наложили да мора обезбиједити аутентичну обраду личних података, јер су лични подаци тог лица коме је промијењена бирачка опција били тачни, али нису били аутентични и вјеродостојни. То значи да нисмо у ЦИК-у могли да утврдимо ко је поднио ту пријаву. И уочи сваких наредних изборних циклуса сам то говорио, а сада видимо да је стање још драстичније – каже Ковачевић.
Он истиче да се у случају пријаве за гласање изван БиХ не може као израз аутентичне воље узети гола копија личне карте, она мора бити овјерена да би била доказ у било којем поступку.
– Како се може тврдити да је аутентична воља, односно да иза пријаве заиста стоји онај у чије име се она подноси, ако се и-мејлом или путем поште пошаље пријава за гласање из иностранства, а као доказ аутентичне воље приложи неовјерена копија личног документа. Не може никако – категоричан је Ковачевић.
Подсјећамо, према “Водичу за пријаву бирача за гласање изван БиХ”, за пријаву је потребно да бирачи који су гласали на изборима 2018. године испуне образац пријаве ПРП-2 и доставе га ЦИК-у, а уз образац треба да приложе копију једног од важећих идентификационих докумената с фотографијом (личну карту, возачку дозволу или пасош). За оне који се први пут пријављују за гласање из иностранства процедура је готово идентична, с тим што се само попуњава другачији образац, односно ПРП-1. Пријава се може доставити и-мејлом, телефаксом или путем поште, а ЦИК, након овјере, гласачки материјал доставља на адресу у иностранству наведену у пријави.
Ко узима копије
Грађани у БиХ на бројним мјестима у свакодневном животу остављају личне документе или се од њих траже фотокопије личних докумената, које се касније могу злоупотријебити.
Нека од њих су хотели, мотели или хостели, гдје гости веома често на рецепцијама остављају личне документе и омогућују да их неко незаконито фотокопира, док се фотокопије личних докумената обавезно траже приликом дизања кредита, затим у продавницама у којима купци узимају неку робу на рате, приликом склапања уговора са телеком оператерима или кабловским телевизијама и на бројним другим мјестима.
(glassrpske.com)
