Од почетка седмице на бензинским станицама у БиХ гориво је скупље и до 20 фенинга, а струка упозорава да ово није крај поскупљењима ових деривата и да “више нема јефтине енергије”.
Након дјелимичног пада цијена нафте и нафтних деривата у БиХ, потрошачи поново за литар горива на појединим пумпама морају издвојити и више од 3,4 КМ, а с обзиром на то да се цијене мијењају на дневном нивоу, врло вјероватно је да ће ускоро на пумпним станицама писати и више од 3,5 КМ.
На заустављање овако црних прогноза не утиче чак ни чињеница да се цијене нафте на свјетском тржишту уназад неколико дана крећу релативно стабилно, а да је чак на америчком тржишту барел нешто скупљи од 87 долара, док је на лондонском око 93.
Представници потрошача у БиХ питају се како је могуће да гориво овдје поскупљује и онда када на свјетском тржишту цијене нафте расту, али и када падају.
“Имали смо цијену барела у паду. Не знам шта конкретно ми треба да пратимо, али је чињеница да цијена сирове нафте пада, јер видимо да је у задњих неколико дана нижа и од 95 долара за барел. А код нас поскупљује. Ни вијести из региона нам не иду у прилог. Сва ситуација иде у прилог дистрибутерима, који нису спустили цијене колико су и када су требали, па су грађани с правом огорчени”, наводи за “Независне новине” Душан Срдић, предсједник Удружења потрошача “Реакција” из Бањалуке.
Дистрибутери одговарају да је раст набавних цијена тренутно највећи узрок поскупљења. Поред тога, кажу, ту су и инфлација, пријетње рецесијом, ковид-19…
“Ту између има једна карика о којој се пуно не прича, а то су рафинерије. Тако да је од те цијене барела до нас далеко километрима и не може одмах то да се осјети. Ми, нажалост, немамо рафинерију и не може то тако брзо да се промијени”, каже за “Независне новине” Милован Бајић, директор “Крајинапетрола”.
Али, према његовим ријечима, постоји још један значајнији проблем који диктира стање на енергетском тржишту, а то је раст долара у односу на најјаче валуте.
“Морате погледати курс долара и евра, јер се нафта веже за долар. Знате колико је евро био јачи од долара и шта се дешава по том питању. По том основу је, с обзиром на то да се нафта и деривати прерачунавају у доларе, дошло до ужасног поскупљења”, наводи Бајић.
Управо због наведеног, каже, очекује се ново поскупљење горива у БиХ.
“Сасвим сигурно у наредних десетак дана ће бити нових поскупљења, а надам се да ће послије тога доћи до пада цијена. Јер, видите да су и цијене на пумпама различите. Први пут од када ја радим, у ‘Крајинапетролу’ сам и ја дошао до тога да на појединим станицама имам различите цијене. Увијек сам настојао и сматрао да је логично да једна фирма на својим станицама има исте цијене, али с обзиром на одредбе о маржама, како се гдје прода и уђе, тако се мијења. Ево, овог часа први пут је ситуација да је исти дериват знатно јефтинији у Мркоњић Граду него у Бањалуци, док роба не оде горе или док се не потроши. Ми сада већ имамо на појединим станицама преко 3,4 КМ. Све зависи од велетрговаца, добављача, рафинерија… Али једно је сигурно, више нема јефтине енергије, нити ће је бити”, појашњава Бајић и додаје да нас глобално очекује велика борба за енергенте, а самим тим стижу и друга поскупљења.
Нихад Харбаш, стручњак за енергетику, каже за “Независне” да се претварање нафте и нафтних деривата на подручју БиХ разликује у односу на свјетска кретања цијена.
“Дијелом је разумљиво што цијене код нас остају, с обзиром на то да већина компанија или трговаца који продају нафту, купују одређене количине по цијени која је била прије мјесец дана, па не могу промптно смањити цијене на пумпама. Али је индикативно то, а на то указујемо и годинама, када дође обрнута ситуација и поскупи у свијету, аутоматски поскупи у БиХ. Ако пратимо свјетско тржиште и видимо да те цијене расту, можемо очекивати и у БиХ да ће врло брзо порасти, а ако будемо имали неки континуирани пад од 2-3 мјесеца, тек онда за 15 дана или мјесец можемо код нас очекивати појефтињење, што је заиста контрадикторно”, истиче Харбаш.
Он наглашава да ситуација на свјетском нивоу не иде у прилог БиХ, јер не постоје јасне индиције да ће доћи до стабилизације.
“Оваква ситуација погодује снабдјевачима и то треба да регулишу државни органи. Ми осјетимо те цијене које се стално повећавају, а без система који ће заштитити потрошаче не можемо се надати бољем. То смо видјели и на примјеру акциза”, поручује Харбаш.
(nezavisne.com)
