Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) скрећу пажњу јавности на бројне мањкавости и нелогичности при додјели државне помоћи јавним предузећима у Босни и Херцеговини, упитну сврсисходност државне помоћи и неуређен систем додјеле државне помоћи који не омогућава увид у њену укупну потрошњу и дугорочну одрживост.
“Државна помоћ у БиХ према посљедњем доступном извјештају Вијећа за државну помоћ БиХ који је припреман у 2020. години за 2019. годину износи преко 432 милиона КМ. Овај износ укључује и издвајање за пољопривреду што експлицитно и не представља државну помоћ која се контролише. Државна помоћ без помоћи за пољопривреду и рибарство у 2019. години је износила преко 264 милиона КМ. Тако је удио државне помоћи у БДП-у у 2019. години износио је 0,80%. Међутим, према расположивим подацима из државног, ентитетских, кантоналних и локалних буџета, ова помоћ је значајно виша од државне помоћи која је представљена званичним подацима, поготово кад се има на уму да се у Словенији за државну помоћ издваја више од 1,6% њиховог БДП-а, у Хрватској око 2,5% БДП-а, а у Србији око 2% БДП-а.
“Државна помоћ која у суштини представља државну помоћ јавним, односно државним предузећима чини скоро 46% укупно додијељене помоћи. Ово је уједно и “аномалија” у односу на ЕУ политике јер се 94% укупне потрошње на државну помоћ у ЕУ односи на циљеве од заједничког интереса као што су заштита животне средине, истраживање, развој и иновације, те регионални развој”, изјавио је Хасан Камењаковић, координатор за односе за јавностима и медијима ЦЦИ-ја.
Највећи износи издвајају се за предузећа која већ годинама имају велике потешкоће у пословању као што су Жељезнице ФБиХ и Жељезнице РС. Ради се о десетинама милиона КМ чија је економска оправданост упитна.
У Жељезницама Републике Српске око 40% прихода долази од стране субвенција Владе, односно износ од 25 милиона КМ. Ако би се субвенција односила само на путнички саобраћај, она износи 6,13 КМ по пређеном километру чиме је за 3 пута виша од цијене таxи пријевоза по километру у 2020. години. И код Жељезнице ФБиХ износ субвенција у 2020. години је износио око 25 милиона КМ за суфинансирање инфраструктуре и пријевоза, те 3 милиона КМ као субвенција за финансијску помоћ услијед ковид-19. И у случају Жељезница ФБиХ износ субвенција за 2020. годину износио је скоро 2,5 КМ по пређеном километру што је такођер већи износ него цијена таxи пријевоза по километру.
“Интересантно је да се државна помоћ одобрава и јавним предузећима која неодговорно стално повећавају број запослених без обзира на чињеницу да послују у губитку. Међутим, државну помоћ добијају и државна предузећа која су профитабилна, што представља нелогичност коју нико још увијек не преиспитује”, истакао је Александар Драганић, сарадник на пројекту ЦЦИ-ја.
То је случај у оба ентитета када се посматрају јавна предузећа за поштански саобраћај с тим да је, према подацима за 2020. годину, пословни резултат у ЈП Поште Српске био негативан (губитак од 2.590.162 КМ ) и поред додијељене помоћи од милион КМ, док је у ЈП БХ Пошта овај резултат био позитиван (2.544.741 КМ), а одобрена државна помоћ за 2020. годину износила је 715.000 КМ као финансијска помоћ за превазилажење посљедица ковида-19 и набавку хибридних доставних возила.
Такођер, према подацима о послодавцима из јавног сектора којима је из програма суфинансирања запошљавања ФЗЗЗ-а исплаћен највећи износ средстава, државна предузећа Унис Гинеx и Игман Коњиц су у периоду од 2015.-2018. добила више од 600.000 КМ. У оба случаја ради се о државним предузећима која имају годишње милионске добити у пословању.
Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) указују на то да је постојећи степен контроле над додијељеном државном помоћи јако низак.
“Само Вијеће за државну помоћ БиХ тешко да може идентификовати све неправилности, док институције које би требале бити укључене, уопће не контролишу усклађеност рада институција које одобравају помоћ са дефинисаним законским оквиром”, изјавила је Емина Ћатић, пројект коордонаторица ЦЦИ-ја.
ЦЦИ сматрају да је неопходно ојачати институционални оквир за контролу државне помоћи, од функционисања самог Вијећа и постојећег начина рада и доношења одлука у оквиру постојећих институционалних рјешења до боље и ефикасније координације свих других институција и актера на свим нивоима. Додатно, треба се уложити више напора за идентификацију свих одобрених и додијељених износа, нарочито оних из буџета уз информације о њиховој сврсисходнисти, као и недозвољених државних помоћи јер постојеће стање у овој области није одрживо.
