Српска православна црквена општина Чајниче осудила је понашање Комисије за очување националних споменика БиХ у вези са рестаурацијом “Чајничког јеванђеља”.
У допису Комисији наведено је да се ради о погрешном тумачењу настојања Српске првославне цркве да сачува своје највриједније угрожене реликвије од нестанка путем стручне рестаурације, међу којима је Чајничко јеванђеље.
Комисија за очување националних споменика БиХ протумачила је то као покушај “отуђивања” добра, што је тешка оптужба и увреда упућена на рачун СПЦ, наводи се у допису Српске православне црквене општине Чајниче упућеном овој комисији.
На састанку Комисије у августу, при презентацији приједлога Измјене одлуке “Градитељска цјелина – Црква Вазнесења Христовог и Црква Успења пресвете Богородице у Чајничу са покретним добрима”, а касније и институционално, од стране два члана Комисије, СПЦ је инсинуирано оптужена за нелегалне радње у вези са очувањем својих вриједних реликвија.
Оне су у власништву Српске православне црквене општине Чајниче и чувају се у цркви Успења Пресвете Богородице, наводи се у допису у који је Срна имала увид.
Црквена општина Чајниче изражава дубоко негодовање због оваквог поступања чланова Комисије из Федерације БиХ Фарука Капиџића и Зорана Микулића, као и њиховог односа према СПЦ, која је власник покретних добара која су обухваћена измјеном Одлуке.
У допису се посебно истиче чињеница да СПЦ постоји 800 година на тлу историјске БиХ и да је више од 500 година чувар јединог рукописног јеванђеља које је сачувано тамо гдје је и настало – кроз литургијски живот Српске православне цркве.
“Захваљујући континуираној литургијској употреби и предаји из руке у руку, кроз вијекове у СПЦ, као и захваљујући вјерујућем српском православном народу који га је вијековима штитно од зала, очувао и предавао будућим вјерујућим генерацијама, и у најтежим временима и опасностима, СПЦ представља најстарију институцију заштите овог културног добра на простору савремене БиХ.
Од Комисије за очување националних споменика, као институције, тражимо да се тако и постави према СПЦ – без инсинуација и неоснованих оптужби”, истиче се у допису.
Чланови Црквене општине указали су да би назив добра у измјенама Одлуке комисије требало да се исправи, будући да је назив цркве погрешан, као и да су сви предмети проглашени покретним добрима у постојећим Одлукама чајничке цркве богослужни предмети који се користе у литургијској служби СПЦ.
“Икона Пресвете Богородица Перивлепте са Христом и Свети Јован Крститељ `Чајничка Красница` је мјесто ходочашћа искључиво православних вјерника, који јој приступају по обичајима Српске православне цркве.
Духовна и литургијска вриједност покретних добара, иконе Краснице и Чајничког јеванђеља, а и других предмета обухваћених Одлуком за вјерујући српски православни народ и његову Цркву, изнад је материјалне вриједности, те вас молимо да са таквим ставом и приступите научној обради ових добара Српске православне цркве”, наводи се у допису.
Такође је указано да је Чајничко јеванђеље /15. вијек/ средњовјековна црквенословенска рукописна књига старијег типа настала на тлу савремене источне БиХ – Републике Српске за богослужбене потребе у СПЦ.
“У опису Чајничког јеванђеља у постојећој одлуци, на који износимо приговор, стоје наводи који озбиљно позивају на садржај Јеванђеља у контексту јереси, што је СПЦ једна од најозбиљнијих упућених увреда, односно оспоравање њеног идентитета, историје и улоге у настанку и чувању правовјерности и културе српског народа историјске БиХ”, наводе у Црквеној општини Чајнича.
Уз напомену да је ова рукописна књига у потпуности православна, у Црквеној општини појашњавају да се њена одредница као “босанска” односи на територију на којој је настала, али не и на припадност другој “цркви”.
“Тражимо да се уклоне сви нетачни описи и јеретична тумачења ове рукописне књиге, превасходно оне да припада `босанској провенијенцији`. У науку је ова литургијска књига уведена 1900. године, као `рукопис српске редакције` и више пута научним радовима потврђена као рукопис српске рецензије”, наводи се у допису.
Из Црквене општине траже да се у Одлуку уврсте све научне чињенице, односно истраживачки резултати еминентних српских научника /филолога, теолога, палеографа и других/ која нису уврштена у актуелну одлуку, сем у дијелу физичког описа добра, као и научни приступ који подразумијева објективност у изношењу тумачења чињеница.
“Оно што смо изнијели стручном кадру као важну сугестију при посјети локалитету у Чајничу јесте чињеница да се врло рано у Цркви око овога споменика формирала драгоцјена српска рукописна и штампана збирка која у цркви постоји и данас и с којом Јеванђеље чини недјељиву цјелину, због чега је нелогично ово добро издвојити на колекције и прогласити га самосталним националним спомеником”, наводи се у допису.
Став Црквене општине је да добро – Чајничко јеванђеље мора бити уврштено у Одлуку о заштити непокретног добра саме Цркве и свих осталих покретних добара који припадају Цркви и чине заједничку цјелину, а под једном одлуком.
Тако ће цијела збирка добара, али и рукописних књига насталих око Чајничког јеванђеља бити заштићена истим мјерама чувања, а Српској православној цркви биће омогућено лакше управљање овим својим ресурсом, појаснили су у допису.
СПЦ, додаје се, не располаже подацима да је у вријеме доношења Одлуке о проглашену покретног добра – Чајничко јеванђеље које се чува у Музеју цркви Успења Богородице и Цркве Вазнесења Христовог у Чајничу, 2013. године, извршен увид у стање рукописа Јеванђеља, нити је СПЦ доставила мишљење у виду става власника, на чему се темељи проглашење националним спомеником.
“Приступ највриједнијим предметима у чајничкој ризници је ограничен на уски круг управитеља и власника добра, контролисано је руковање истим, па у сумњу доводимо и могућност приступа стручног кадра Комисије овој рукописној књизи у 2013. години. Молимо вас да нам доставите податке о дану када је извршен увид у рукопис Чајничког јеванђеља”, стоји у допису.
Такође се тражи пажљиво изражавање и опхођење са уважавањем према најсветијем ходочасничком мјесту православних вјерника у савременој БиХ, како би се избјегле повреде вјерских осјећања.
“Сагласни смо да Чајничко јеванђеље треба бити заштићено као национални споменик БиХ у једној свеобухватној одлуци уз сва друга покретна добра Цркве и саму Цркву Пресвете Богородице у Чајничу, али једино и искључиво уколико се његове вриједности припадности литургијском источнохришћанском православном обрасцу не негирају и не приписују, научно неутемељено, јеретичким средњовјековним религијама.
Уколико се негира његова припадност СПЦ и средњовјековном источнохришћанском православном обрасцу, његову духовну и вјерску вриједност за православне хришћанске вјернике мораћемо ставити испред интереса свих народа БиХ, повући сагласност и тражити од Комисије да повуче одлуку о проглашењу Чајничког јеванђеља националним спомеником БиХ и укине му овај статус”, поручује се у допису.
Овим дописом из Црквене општине изразили су жаљење због претходног и актуелног дјеловања појединог кадра и чланова Комисије у погрешном и увредљивом правцу.
Такође исказана је дубока повријеђеност вјерских осјећања, али и нада у успостављање неутралности, објективности, међупоштовања, сарадње са институцијом којој Српска православна црквена општина Чајнича, као организациона јединица СПЦ, жели да буде партнер у заштити вриједних покретних и непокретних добара.
(nezavisne.com)
