Инжењерка пејзажне архитектуре и хортикултуре, самостална природна градитељка и пермакултурна дизајнерка Биљана Гаврић и њен супруг Александар Дринић граде дом од глине и балиране сламе, у селу Чађавица код Бијељине.
Плац и материјал за градњу јефтиније и здравије варијанте куће добили су од пријатеља, који им помажу и у радовима. За градњу балираном сламом користе природне и рециклиране материјале, да би добили кућу која може задовољити све потребе савремене породице.
“Александар је добио плац за поклон, одлучили смо да ту правимо кућу у којој ћемо да живимо. То значи да смо одлучили напустити град, јер је плац који смо добили око седам километра удаљен од града”, прича за Фену Биљана.
Од почетка су знали да неће класичну кућу, али прва замисао била им је да направе дрвену кућу. Ипак, истражујући на интернету, наишли су на куће од балиране сламе. Спознали су да су те куће много боље и ефикасније.
“Услиједило је истаживање, читање и едукација. Кућа од сламе нас је довела до пермакултуре (скуп практичних вјештина за одрживи живот помоћу које се могу смањити трошкови становања или побољшати квалитета живота). Те куће су еколошки и економски прихватљиве. Предности такве градње су вишеструке. То су куће које дишу, енергетски су ефикасне, здраве. Отпорне су на пожар јер бале сламе, кад се измалтеришу блатним или кречним малтером просто не горе, земља не гори”, нагласила је.
Присјећа се Гаврић да су убрзо увидјели да то код нас нема ко урадити, те су одлучили сами направити такву кућу.
“Почели смо градити постепено, како су нам то вријеме и новац дозвољавали. Идеја је да радимо кад смо слободни, кад смо на годишњем одмору и викендима”, казала је Гаврић.
Дрвена конструкција је основа куће, на крову расту биљке, зидови су од балиране сламе која је малтерисана блатним малтерима. Подови су углавном од земље (премазан ланеним уљем и воскиран, може да се брише и усисава), с различитим завршним обрадама. Преградни зидови су од сламе, рађени тзв. методом light clay и малтерисани блатним малтерима. За завршно бојење користе боје од глине које су сами направили. Плочице су ставили само у купатило и кухињу на под, остало раде техником таделакт (традиционална водоотпорна и декоративна жбука)
“Ове куће су енергетски ефикасне, зидови су дебљине 60 cm. Ми и сад, иако није завршена, осјетимо разлику у температури”, нагласила је.
Биљана Гаврић наглашава да у регији има доста таквих кућа. Само то раде ентузијасти. Обично сами баш као и они, уз помоћ пријатеља.
“У свијету их има доста. Они усавршавају технике градње, тако да је могуће наћи и фирме које брзо могу направити такву кућу”, казала је.
Гаврић прича да су се о техници градње информисали на интернету. Гледали су процес, а били су и на неколико радионица у Центру за земљану архитектуру у Мошорину.
“Ту смо се заљубили у земљану архитектуру. Тако смо одлучили земљу, као грађевински материјал, искористити максимално”, каже она.
За материјал истиче да им је углавном лако доступан, локални.
“Ми смо у Семберији, сламе има на претек, обично не знају шта ће с тим. Нама је пријатељ поклонио сламу, дрво смо купили, земљу смо користили локалну. Копали смо бунар, тако смо земље имали на претек, креч и пијесак смо куповали. Материјал није скуп, али треба доста да се ради. Свако ко намјерава правити такву кућу сам, требало би то да зна”, нагласила је.
Гаврић подсјећа да су некад куће прављене само од природних материјала, доста их је и данас условно. Углавном су прављене од черпића, плетера, набоја зависно од подручја. Али ти начини градње су индустијализацијом, нажалост, заборављени.
“Ми смо се трудили да технике градње оживимо, прилагодимо савременом начину живота. У завршној смо фази унутрашњих радова и у четвртој години изградње куће. Морали смо постепено радити, а досад смо утрошили неколико мјесеци интезивног рада. Успут смо учили и долазили до нових сазнања. Научили смо бар пет врста заната и својим рукама успјели изградити дом од природних материјала. Требало је много напора, труда, рада и упорности, али се исплати. Ништа од тога не бисмо могли постићи без подршке пријатеља, породице, људи који су са нама градили”, нагласила је.
Уз кућу од природног материјала, на плацу Биљане и Александра од 1.000 квадрата, и све остало биће подређено екологији.
О градњи кућа од сламе Биљана Гаврић говорила је и на првом Фестивалу пермакултуре у Босни и Херцеговини, који је раније овог мјесеца одржан у Мостару. На састанку неформалне мреже пермакултуриста Босне и Херцеговине, у кући сусрета Емаус у Потоцима, четрдесетак активиста из 17 бх. градова уз пријатеље из Црне Горе, Србије, Хрватске и Швицарске договорили су прве практичне кораке. Тај фестивал је завршен на пермакултурној фарми Удружења ‘Нешто Више’ у Хумилишанима код Мостара.
(klix.ba)
