Епидемија вируса корона омела је и Семберце, који традиционално скупљају пужеве, па су ове сезоне у потрагу за овим на свјетском тржишту веома цијењеним и траженим животињама кренули нешто касније у односу на раније године.
Заљубљеници у овај посао истичу да сезона сакупљања пужева почиње у априлу и траје до јула у зависности од температура. Један од њих је Бијељинац Немања Остојић, који дуже од двије деценије сакупља пужеве, а бави се и организованим откупом.
– Ја сам већ 20 година у овом послу и доста људи ме познаје. Мјештани свих околних села у Бијељини, али и на Мајевици пужеве доносе мени. Тренутно је откупна цијена 1,20 марака по килограму – каже Остојић.
Да се од тог посла може солидно зарадити показује податак да једна особа дневно може сакупити и до 50 килограма пужева, па се дневница пење и до 60 марака.
– Читаве породице иду у сакупљање, а количина зависи од временских услова. Најбоље је ујутру пред сваку росу и док сунце не крене да излази, тада пужева највише има. Ако има доста кише односно ако пада сваки други дан сезона буде добра – објаснио је Остојић.
На овим просторима пужева има доста, а могу се наћи три врсте.
Најквалитетнији од њих је виноградарски пуж са бијелим стопалом, а најчешћи је на Мајевици и ријеци Сави. Домаћи пуж је средње класе са сивим стопалом, а на Дрини се може пронаћи такозвани црни пуж.
– Пужева има свугдје. На оближњој Мајевици, у шумама, поред потока и ријека Саве и Дрине – наводи Остојић и додаје да се пужеви јако пуно размножавају па се на истом мјесту сваког дана може пронаћи већа количина.
Како истиче доста дјеце на овим просторима занима овај хоби па врло често себи зараде џепарац сакупљајући пужеве. Ипак, наводи Остојић, потребно је одређено знање за овај посао.
– Након што се откупе пужеви ја их лагерујем у гајбе са отворима како би имали ваздуха и да не угину. На овакав начин могу да преживе и до 70 дана. Након тога слиједи транспорт до одредишта. Откупљује их фабрика из Зворника. Тамо их прегледа ветеринар па се затим поново вагају и након тога слиједи термичка обрада – каже Остојић.
Пужеви из овог дијела Српске завршавају углавном на тржишту Француске.
– Након тога Француска их дистрибуира у остале земље широм свијета. Интересовање је велико – каже он.
На нашим просторима употреба меса пужа у људској исхрани у односу на остале врсте меса, врло је мала. Пуж је сиромашан масноћама, а богат бјеланчевинама. Његово месо садржи пуно минералних соли и есенцијалних аминокиселина и спада у нискокалоричну храну.
Кућице
Поред пужевог меса на Западу су веома тражене и кућице.
– Оне се посебно перу, продају и обрађују односно лакирају и служе за сервирање разних специјалитета на свјетским трпезама. Тако да се од пужева практично све искористи и ништа се не баца – испричао је Немања Остојић.
(glassrspke.com)
