Хусеин Билал Боснић, бивши вехабијски лидер из Бужима, којег је Суд БиХ правоснажно осудио на седам година робије због подстицања на тероризам, од сутра је слободан човјек, односно, излази из зидина Завода за извршавање казнених санкција, притвора и других мјера БиХ у Војковићима, у Источном Сарајеву, познатијег као “бх. Алкатраз”.
Синиша Перковић, директор овог затвора, званично нам је потврдио да је Боснић одслужио своју казну, те да сутра излази.
“Он је од сутра слободан човјек. Када је ријеч о кратком временском периоду који је био код нас у Војковићима, нормално се понашао. Никаквих проблема с њим нисмо имали”, рекао је Перковић у изјави за “Независне новине”.
Боснићев адвокат Адил Лозо каже да му се Боснић није јављао у посљедње вријеме.
“Он кад заврши са издржавањем казне, биће слободан човјек као и било ко други”, рекао је Лозо.
С друге стране, стручњаци за безбједност сматрају да излазак Боснића на слободу представља изазов за полицију и остале безбједносне агенције, у смислу да се, евентуално, не догоди да он крене “старим путем”.
“Кад погледамо програме ресоцијализације у затворима, морам до кажем да је то ствар која је у БиХ недовољно развијена. Кад говоримо о самом случају изласка затвореника, па и Боснића, наравно да сигурносне агенције, у циљу превентивног дјеловања, али и ресоцијализације, требају с тим особама да имају контакт, те да такве особе ни не потцијене, нити прецијене у вези са адаптацијом, али и могућношћу да се врате ‘старом путу'”, рекао је Армин Кржалић, професор на Факултету за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву.
То је, додао је, једна од обавеза безбједносних органа, а посебно у случајевима када су у питању особе осуђене за тешка кривична дјела.
“Онда је још већа одговорност на сигурносним органима, да такве особе укључе у друштво, али и да их прате, надзиру, да не би дошло до поновног извршења кривичног дјела”, рекао је Кржанић за “Независне новине”.
Боснић је, иначе, у Војковиће пребачен из Казнено-поправног завода Зеница, гдје је раније служио казну. Подсјетимо, како нам је потврђено у Суду БиХ, Боснић је покушао да се домогне слободе још 2017. године.
“Дана 20. септембра 2017. године Суду БиХ достављена је молба Боснића којом тражи прекид издржавања казне затвора”, прецизирали су из Суда БиХ.
Међутим, овај суд, двадесетак дана касније, одбија Боснићеву молбу као неосновану, али он ни тада не посустаје.
“На то рјешење затвореник Боснић је изјавио жалбу која је рјешењем Суда БиХ од 23. октобра 2017. године, одбијена као неоснована”, прецизирали су из Суда БиХ.
Подсјетимо, Апелационо вијеће Суда БиХ одбило је средином 2016. године жалбе Тужилаштва БиХ и одбране, те потврдило пресуду којом је Боснић осуђен на седам година затвора због врбовања и подстицања на тероризам те организовања терористичких група.
Потврђена му је, дакле, првостепена пресуда, изречена крајем 2015. године, када је проглашен кривим да је 2013. и 2014. одржавао говоре с циљем подстицања припадника селефијске заједнице да се прикључе организованој терористичкој групи у Исламској држави. Управо су 2013. године “Независне” објавиле серију текстова о хутбама овог тадашњег вехабијског лидера из Бужима.
“Ко је нас зауставио ‘95. да не узмемо Бањалуку и Приједор, и да не извршимо обећања која смо народу давали – да ћемо доћи на Дрину, да ћемо клањати на мосту Мехмед-паше? Да ћемо онда кренути према Санџаку? То је све наше”, поручивао је он на једном видео-снимку, објављеном на YоуТубеу.
“Прославила” га је реченица према којој “циљају” на узимање харача од Хрвата и Срба у БиХ, односно десет одсто имовине, по узору на Османско царство.
У акцији “Дамаск”, Боснић је, заједно са још 15 селефија, ухапшен 3. септембра 2014. године, а након три мјесеца пуштени су на слободу. Међутим, убрзо потом поново је ухапшен, а затим враћен у притвор.
Боснић се, подсјетимо, обраћао и Европском суду за људска права у Стразбуру, којем је упутио жалбу у којој је наведено да он, између осталог, није имао правично суђење, право на слободу мисли и говора.
Сахранио сина и брата
Хусеин Билал Боснић је почетком августа прошле године присуствовао сахрани сину и брату, који су се утопили у ријеци Сани код Санског Моста.
Након што је 6. августа 2020. у Зеници био на сахрани брата Омера, сутрадан је у Бужиму предводио укопу сина Мухамеда.
Управа Казнено-поправног завода Зеница је, наиме, уважила захтјев да Боснић присуствује сахранама. Боснића су, у оба наврата, пратиле јаке полицијске снаге.
(nezavisne.com)
