Стручни савјет Агенције за лијекове БиХ могао би већ на сљедећој сједници разматрати иницијативу о измјени Правилника о начину контроле цијена, начину обликовања цијена лијекова и начину извјештавања о цијенама лијекова у БиХ.
Ову иницијативу је још раније поднијело Удружење “Мисли добро” из Бањалуке и њоме затражило да велепродајна маржа на лијекове умјесто осам буде шест одсто те да се умјесто Словеније изабере друга референта држава на основу које се рачуна велепродајна цијена лијека. Такође, иницијативом је затражено и да коефицијент с којим се множи цијена лијека умјесто један буде 0,9.
Како је за “Независне новине” рекао Лазар Продановић, члан Стручног савјета Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, он ће на сљедећој сједници Стручног савјета Агенције поновити ултимативно да се што прије разматра иницијатива о могућим корекцијама овог правилника које би ишле у корист грађана БиХ.
Продановић је истакао да сада у постковид периоду и периоду економске кризе има апсолутно разлога да се поново размишља о измјенама овог правилника.
“Мислим да дозвољена маржа која је до сада била осам одсто има смисла за лијекове до 10 КМ, али ако је неки лијек до 50 КМ, мислим да максимална велепродајна маржа не смије бити виша од шест одсто, до 100 КМ можда четири одсто, а за лијекове чије је цијена виша од 150 КМ да маржа буде два одсто”, рекао је Продановић, додајући да велепродајна цијена аутоматски утиче и на малопродајну цијену лијекова.
“Малопродајне цијене лијекова у БиХ се формирају на основу одлука Владе РС и кантоналних влада. Влада РС је донијела одлуку да највећа маржа са 20 одсто буде смањена на 18 одсто”, казао је Продановић, додајући да би било добро да се марже регулишу на сличан начин као у сусједним земљама као што су Хрватска и Црна Гора.
“У Србији је још бољи приступ томе, мада мислим да је и у Хрватској диференцирана стопа ПДВ-а од 10 одсто. Због тога ова иницијатива да се маржа у диференцираној стопи ПДВ-а смањи на минимум има апсолутно смисла, те нема разлога да ова стопа буде изнад седам процената. Свако смањење ПДВ значајно би утицало на цијену лијекова”, навео је Продановић, додајући да би се тако заштитиле социјално најугроженије особе, које су неријетко и оне којима су лијекови најпотребнији.
Како је навео Урош Вукић, пројект менаџер Удружења “Мисли добро”, овом иницијативом не траже ништа што већ нема у региону.
“БиХ је до 2017. године била једина земља која уопште није имала Правилник о цијенама лијекова и велетрговци и малопродајни ланци апотека су на тржишту радили шта су хтјели. Послије пет година мислимо да је вријеме да се Правилник мијења”, рекао је Вукић, додајући да је неопходно да се овај пут Правилник мијења у корист грађана, а не фармацеутске индустрије.
“Сва регулатива која се доноси у БиХ у искључивом је интересу фармације, а посљедица тога је да грађани у БиХ плаћају највише цијене лијекова у односу на Србију, Хрватску и Црну Гору. Надамо се да ће се овај пут институције водити интересима грађана, а не личним интересима и интересима разних група”, закључио је Вукић.
(nezavisne.com)
