На увоз воде током прошле године потрошили смо чак 185 милиона марака, чиме смо срушили досадашње вишегодишње рекорде, показују подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.
Како је за “Независне новине” потврђено из УИО БиХ, годину раније смо увезли знатно мање воде, односно у вриједности од 146.096.883 марке, а 2019. године 171.176.101 КМ.
Стручњаци истичу да је један од разлога ових бројки и општи тренд раста цијена, па је, како кажу, очекивано вриједност исте количине већа, али је, наглашавају, свеједно овај податак поражавајући јер туризам се још није вратио на претпандемијски ниво и то значи да су купци ове увезене воде доминантно наши грађани.
“Ни љетна сезона није била тако ванредно дуга и сушна да објасни знатно повећање укупне потрошње воде. Једноставно се наставља потпуно бесмислен одлив новца из БиХ за увозне производе за које имамо домаћу алтернативу вишег или барем једнаког квалитета, а вода је вјероватно најекстремнији примјер”, рекао је за “Независне новине” економски аналитичар Игор Гавран.
Према његовим ријечима, иако константна маркетиншка кампања, промоција и канали продаје олакшавају пласман увозне воде, ипак је релативно једноставно смањити овај увоз ако наши грађани схвате да куповином домаће воде помажу и самим себи, а не губе ништа на квалитету.
“Наравно, подршка домаћој производњи, побољшање услова пословања и све остале мјере подршке, које власти не пружају, би могле помоћи, али на крају потрошач сам одлучује који ће производ купити и никакве мјере нису довољне ако ће он опет изабрати страну воду умјесто домаће”, појаснио је Гавран.
И Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске, сматра да је поражавајуће то што увозимо толике количине воде.
“Количинама и цијеном воде можемо да заузмемо значајно мјесто и на страним тржиштима, а и поред тога, свијест потрошача није довољно изражена када је у питању значај куповине домаћих производа. Вода је наше природно богатство те апсолутно имамо потенцијал и за страно тржиште”, рекао је Благојевић за “Независне новине”.
Како је нагласио, интензивнијом куповином домаћих производа могли бисмо да превазиђемо проблеме с којима се суочавамо.
“Када јачамо домаћу привреду, онда властитим капацитетима можемо да одговоримо на поремећаје на тржишту који се одражавају на нас. Дакле, кад имамо снажнију привреду, такви поремећаји би се мање одразили на нас. А домаћу привреду можемо развијати и куповином домаћих производа”, нагласио је Благојевић.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, највише воде смо прошле године увезли из земаља у региону: Србије, Хрватске и Словеније.
Како је потврђено за “Независне новине”, на списку су и бројне друге земље, као што су, између осталих, Италија, Француска, Њемачка, Турска, Норвешка те Велика Британија.
Воду смо, према званичним подацима, увозили и из Бугарске, Шпаније, Белгије, Литваније, Саудијске Арабије, Мађарске, Аустрије, Румуније, Пољске, Низоземске па чак и Тајвана и Вијетнама итд.
Година Вриједност
2021. 184.946.359 КМ
2020. 146.096.883 КМ
2019. 171.176.101 КМ
2018. 154.382.889 КМ
2017. 143.845.112 КМ
(nezavisne.com)
