За само девет година, тачније од 2013-2021. године, БиХ је остала без најмање 485.000 грађана, који су своју срећу одлучили да потраже ван њених граница, а од тог броја само у прошлој години чак 170.000.
Ништа боље прогнозе не долазе ни из Уједињених нација (УН), према чијим би процјенама до 2050. године БиХ могла да изгуби још петину свог становништва.
Док трају политичка препуцавања потпомогнута националном реториком и стварањем тензија међу грађанима, низак животни стандард и други проблеми, становништво масовно напушта БиХ, а то ће се, како процјењују међународни стручњаци, нажалост наставити и у надолазећим годинама.
Узевши процјене да је у БиХ 2020. године живјело око 3,3 милиона становника, представници УН-а пратећи ситуацију у држави израчунали су да ће БиХ до 2050. године остати без око 600.000 становника, што је пад за 18,2 одсто.
Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ, каже да се бројке које помињу из УН-а не могу узети са великом сигурношћу, подсјетивши да већ 10 година БиХ чека на попис становништва. У прилог тврдњама Зукићева наводи и званичне податке до којих је дошла организација којом руководи, а који врло јасно показују тренд исељавања становништва.
“У периоду 1. јануар 2013 – 31. децембар 2021. БиХ је напустило 484.998 особа. 2013. је била година у којој је око 24.000 људи/лица отишло из БиХ илегално или неким другим каналима… да би се тај број сваке године повећавао. Оно што је најалармантније јесте да је само у прошлој години, дакле у години короне, забиљежено 170.000 одлазака, а 2020. године 85.500”, каже Зукићева и наставља да је Унија открила да већина локалних власти није адекватно реаговала и пријавила одлазак својих грађана.
“Немају евиденцију о одласку тих људи јер једноставно ти људи ту више не живе, али јесу по документима, увјерењима и кретању. О свему смо обавијестили и представнике са ентитетских и државних нивоа, да би се у Савјету министара увјерили да је огроман број људи који се одрекао бх. држављанства, што је нека врста одлазака. Само по том основу имамо 96.000 грађана БиХ који су се исписали из држављанства”, наглашава Зукићева.
Чињеница је да се градови гасе, а школе затварају.
“Одлазе комплетне породице из Дервенте, Добоја, Модриче (посебно села), у Оџаку је након рата било око 10.000 повратника, а прошле године кад смо га обишли било је око 2.300 грађана. Да не говоримо о Ливну, Купресу, у Грахову су се затварале школе, није било довољно ученика. Посебно изненађује западна Херцеговина, гдје је стандард био много бољи него у осталим дијеловима БиХ, а имали смо велики број одлазака и у Љубушком и Грудама, Посушју… Знамо да кад се пређе Метковић, већ смо у ЕУ”, каже Зукићева и тврди да већ годинама не добијају одговоре од стране надлежних у БиХ, који се позивају на стање у окружењу.
“Али то окружење реагује другачије. Млади траже шансу и то је једина ријеч коју су они упућивали на нашим скуповима, али је најчешће не добијају. Зато на наше младе чека регион. На примјер, Словенија је прије пандемије урадила посебну политику према грађанима БиХ… Позвала је грађане који су остали без радних мјеста, нарочито тамо у Зеници гдје су остали без посла у жељезарама, да дођу код њих и раде. Дали су им повољне услове и станове па ако треба да доведу и своје породице. Међутим, ти људи се нису задржали само ту, него тамо гдје послодавац добије послове попут земаља Скандинавије и ЕУ”, закључила је Зукићева.
Судећи према процјенама УН-а, с идентичним проблемима суочиће се и Србија која би до 2050. године могла да остане без 1,5 милиона грађана, али и Хрватска која ће остати без 700.000 становника. Нажалост, ове три балканске државе налазе се међу десет држава свијета за које се процјењује да ће остати без већег дијела популације.
На УН-овој листи, у најгорој позицији је Бугарска, а у првих десет држава са најбржим падом популације, како преноси Радио Слободна Европа (РСЕ), ту су још Литванија, Летонија, Украјина, Молдавија, Јапан и Албанија.
(nezavisne.com)
