Србија, Албанија и Сјеверна Македонија су од Нове године почеле с примјеном првих мјера у склопу иницијативе “Отворени Балкан”, што значи краћа задржавања на границама и слободнији проток одређене робе.
Прва од мјера која је ступила на снагу укључује слободнији проток пољопривредних и прехрамбених производа, а значи да ће ове три државе међусобно признавати сертификате, због чега ће граничари на граничним прелазима углавном пропуштати робу након прегледа основне документације.
Већина привредника и аналитичара слаже се да ово значи први корак ка економској интеграцији региона уз свестрану корист за цијели регион, иако има и оних који сматрају да је за мање земље попут БиХ важно да на прави начин заштите своју привреду од великих играча.
Никола Грбић, предсједник Удружења превозника за међународни и унутрашњи транспорт РС, за “Независне новине” каже да је штета што БиХ није ушла у истом пакету са Србијом, Албанијом и Сјеверном Македонијом.
“Да смо ушли било би нама сада лакше радити, јер би се и за нас поједноставила процедура на граничним прелазима и царинским терминалима. Али, надамо се да ће се у неком наредном периоду, када прође ова криза која сада постоји у институцијама БиХ, надлежне институције и органи договорити, да ће се тај проблем ријешити и да онда и БиХ уђе у ту иницијативу. Заиста би нама превозницима то много поједноставило”, рекао је он.
Адмир Чавалић, економски аналитичар, каже за “Независне новине” да је велика грешка што БиХ није на вријеме приступила преговорима.
“Мислим да ће судјеловање у ‘Отвореном Балкану’ бити корисно за све земље које учествују, укључујући у потенцијалу и БиХ”, рекао је он и додао да се не слаже с онима који сматрају да ће ова иницијатива бити штетна за БиХ.
“Међусобним повезивањем може се јачати властита економија, а то ће онда значити и већу потражњу за производима из наше земље, јер су неке од земаља које су у ‘Отвореном Балкану’ наша важна извозна тржишта”, нагласио је он.
Додао је да остаје чињеница да је и даље највише бх. бруто домаћег производа повезано с ЕУ и да још није касно да се БиХ прикључи овој регионалној иницијативи.
Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца, за “Независне новине” истиче да је увијек добро када се отварају границе и повезују привреде, али да то има и својих опасности о којима треба водити рачуна.
“Интерес је увијек на страни јачег, а ако је Србија позната као извозник пољопривредних производа онда то значи да је то и највећа корист за Србију. Треба водити рачуна и о томе”, нагласио је он.
Било како било, аналитичари и привредници у три земље које су засад дио “Отвореног Балкана” наглашавају да више ништа у региону неће бити исто. Како је за РТС објаснио Горан Ђаковић, савјетник министра пољопривреде Србије, камион с, примјера ради, робом из Србије с одредиштем у Сјеверној Македонији више неће морати да буде контролисан на граници, већ ће српске власти обавијестити македонске, а они ће контролу обавити на мјесту истовара робе, односно на одредишту.
“Имаћемо поверење једни међу другима и стално ће се радити контроле, као што су се и до сада радиле, али то неће отежавати извоз већ желимо да убрзамо промет производа”, рекао је Ђаковић.
Он је појаснио да ће и у режиму “Отвореног Балкана” бити потребна иста документација као и досад, односно фитосанитарни и ветеринарски сертификати, с тим да ће државе прихватати налазе једни других, односно признаваће све сертификате.
Камиони ће, као и досад, пролазити кроз царину, али ће службеници само провјеравати документацију коју је издала земља поријекла и генерално неће радити додатне контроле. Спорадичне контроле и провјере су могуће као и досад, али ће се, како је појашњено, спроводити о трошку државе. Власти Србије истичу да је обим размјене између три земље 300 милиона евра, а да ће га “Отворени Балкан” значајно повећати, јер ће олакшати све процедуре.
БиХ, Црна Гора и самопроглашено Косово и даље одбијају да уђу у ову иницијативу.
(nezavisne.com)
