Подаци истраживање Института за развој младих Култ, показују да је од завршетка рата до сада БиХ напустило 150.000 младих људи, а највише се ради о висококвалификованој радној снази.
Упркос 400.000 незапослених у Босни и Херцеговини, колико их је било у јуну на евиденцијама завода и служби запошљавања, послодавци упозоравају на алармантно стање недостатка квалитетних радника, толико да ће се у БиХ ускоро морати ‘увозити’ радна снага.
“Очекујемо да ће се у сљедеће двије године ствари толико погоршати да ћемо имати ‘елементарну непогоду’. Ми смо зато већ обавили прве разговоре у Агенцији за запошљавање БиХ јер ће се морати приступити ‘увозу’ радне снаге”, истиче Младен Пандуревић, директор Удружења послодаваца Федерације БиХ.
Постоје два начина да се ово ријеши, додаје Пандуревић, а то је да се пронађу земље које имају квалификовану радну снагу из којих би људи долазили у БиХ да раде и друга је да се повећају квоте за одређена занимања за увоз радне снаге.
“Такође би се вјероватно требало приступити и измјени законске регулативе, у првом реду закона о запошљавању странаца, он би се још морао либерализовати, у смислу поједностављивања процедуре запошљавања странаца. Закон није лош, али ствари се морају мијењати у складу са друштвеним дешавањима. Ми морамо да се и културолошки и социолошки припремамо да ће овдје долазити и почети да раде неки људи који нису из ових крајева, јер и ми смо ипак некоме Запад”, каже.
Подаци истраживање Института за развој младих Култ, показују да је од завршетка рата до сада БиХ напустило 150.000 младих људи, а највише се ради о висококвалификованој радној снази. Према њиховим истраживањима, поред општег стања, финансијска ситуација је један од главних разлога због којег БиХ остаје без радника.
Међутим, Пандуревић каже да иако се ради о јако важном питању за раднике, висина плате није више примарно питање због којег не постоји довољан број квалитетне радне снаге.
“То је стање бесперспективности и живот којим се живи у нашој држави са трендом погоршања. Сигурно је да су и примања и животни стандрад ту јако битни. Уколико пратите макорекономске показатеље, видјет ћете да је просјечна плата стигла до 940 КМ (470 еура). У задње двије године, она расте готово искључиво на основу пораста плата у приватном сектору. Припремили смо и читав низ закона којим тражимо растерећење привреде.”
Програмери, комерцијалисти, конобари, кувари, грађевински радници, возачи, машински инжињери, механичари, аутоелектричари, анестезиолози, кардиолози, педијатри само су неки од кадрова су који недостају у свим земљама регије.
Стање додатно компликује чињеница да у скоро свим овим секторима радна снага стари, а да код младих нема интересовања за та занимања или одлазе да раде у иностранство.
Иако високообразовани млади људи релативно брзо могу да дођу до посла, они одлазе у друге земље због бољих могућности као што је напредовање на послу, јер је на цијени знање, а не политичка оријентисаност.
(fokus.ba)
