spot_img
spot_img

БиХ ће се сналазити како зна и умије: За нафту ћемо куцати на комшијска врата

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Док земље у најближем региону раде на обезбјеђивању допремања нафте и нафтних деривата из других извора, јер санкције ЕУ према Русији предвиђају забрану увоза руске нафте, Босна и Херцеговина ће се, кажу стручњаци, по том плану сналазити како зна и умије.

А то ће вјероватно бити – куд комшије ту и ми, јер познаваоци прилика тврде да овдје не треба поставити питање да ли ће БиХ наћи алтернативу за руску нафту, већ да ли ће државе које прерађују нафту за потребе БиХ наћи алтернативу за себе.

Подсјећамо, БиХ тренутно увози сирову руску нафту урал, али се, због непостајања нафтне компаније на територији БиХ, овај енергент прерађује у земљама региона, тј. Хрватској, Србији и Мађарској. Поред тога, дио деривата купује се и у Словенији.

Оно што иде у прилог БиХ јесте чињеница да је Србија обезбиједила замјену за руску нафту, коју од 1. новембра неће моћи да увози због санкција ЕУ Русији.

“Ми од 1. новембра нећемо више увозити руску нафту, али ћемо имати, пре свега, киркук нафту, имаћемо нашу нафту, јер НИС има 20 одсто српске нафте, и остало ће бити иранска или нека друга нафта”, изјавила је недавно за Тањуг Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике Србије.

Она је нагласила да неће бити проблема у снабдиједавању и преради нафте, иако Руси имају већинско власништво над Рафинеријом Панчево и НИС-ом, као ни с транспортом сирове нафте нафтоводом ЈАНАФ кроз Хрватску.

Србија и Хрватска главни су путеви нафте за БиХ. Готови деривати у Републику Српску стижу из панчевачке рафинерије, а купују се и путем других извора.

“Није никаква тајна да ми немамо прерађивачки капацитет. Ми у БиХ смо и даље принуђени да купујемо деривате, јер шта ћемо са сировом нафтом. Ми опет нафту морамо тражити из Србије, јер иначе купујемо из Панчева и Ријеке, а купујемо и другдје. У томе је та суштинска разлика. Овдје је ријеч о сировој нафти у Панчеву за прераду. Наш проблем је што ми немамо фабрике које раде и које могу да прерађују ту нафту. Наравно да ћемо се сналазити колико будемо могли”, каже за “Независне новине” Милован Бајић, директор “Крајинапетрола”.

За ову компанију главни добављач је ИНА. Бајић признаје да је тешко рећи шта се може очекивати у наредном периоду, али да је сигурно да ће зависити од других.

“ИНА, а и сви остали ће сигурно прво водити рачуна о свом тржишту, па тек онда о нама”, сматра Бајић и додаје да постоји једна добра идеја о могућем снабдијевању нафтном, али да је она тешко примјењива.

“Евентуално бисмо се могли организовати да купимо сирову нафту па упутимо на прераду негдје. Али то је превелика прича за моју малу компанију”, истиче Бајић.

Алмир Бечаревић, стручњак за енергетику, недвосмислено поручује да је БиХ осуђена на комшије.

“Није питање да ли ћемо наћи замјену за руску нафту, него је питање да ли ће рафинерије у окружењу наћи замјену за руску нафту, јер ми немамо прерађивачких капацитета”, категоричан је Бечаревић.

Он подсјећа да и Рафинерија Брод и “Енергопетрол” више не раде прераду сирове нафте јер су њихови производни капацитети ван погона, али и да због свега наведеног не треба правити драму, јер су за БиХ добре вијести што је Србија већ нашла алтернативу, а да ће Мађарска и даље имати руску нафту, с обзиром на то да је из санкција ЕУ изузет нафтовод “Дружба”.

“Наши трговци ће се прилагодити свему томе, односно куповаће ту прерађену нафту, без обзира на то који извор те нафте био. Једини проблем може бити да те рафинерије имају проблеме, али таквих назнака нема”, наглашава Бечаревић за “Независне новине”.

Једина промјена, према његовим ријечима, могла би да буде цијена нафте с других тржишта, јер ће тада и руте превоза вјероватно бити промијењене.

“Али све то у цијени не мора да буде уграђено. И даље ће све зависити од износа барела нафте у којем ми гравитирамо, а он је тренутно око 90 долара. Видјећемо шта ће се дешавати у зимском периоду, када потражња буде повећана, али не би требало да буде неких драматичних промјена”, истиче Бечаревић.

Оно што је за њега најпоразније јесте то што на овој територији немамо своје прерађивачке капацитете, јер су пропале наше државне компаније.

“Очигледно да се не знамо бавити нафтом и једноставније нам је куповати у земљама окружења него изградити нешто. Изгледа, такав нам је усуд”, закључио је Бечаревић.

 

 

 

(nezavisne.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img