Три најважније фракције у Бундестагу затражиле су јуче од Владе Њемачке да заједно с међународном заједницом ради на брзом испуњавању агенде 5+2 за успјешно затварање ОХР-а.
Како стоји у документу који су ове три фракције поднијеле за гласање у Бундестагу, тражи се да се на нивоу ЕУ обезбиједи уска координација између европских институција и ОХР-а, као и да се у буџету за ОХР обезбиједи довољно финансијских средстава за успјешно спровођење мандата Кристијана Шмита, новог високог представника, чије именовање су поздравили.
“Бундестаг поздравља чињеницу да је кроз именовање њемачког кандидата на позицију високог представника БиХ поново у појачаном интересовању међународне заједнице”, наглашено је у приједлогу за гласање.
Осим тога, у документу је осуђен геноцид у Сребреници, а критика је усмјерена и на реторику из РС о одвајању из БиХ и глорифицирању људи осуђених за ратне злочине, као и националистичка реторика.
Што се тиче задатка који ће Шмит имати као високи представник, наглашена је потреба ограничене уставне реформе, како би сви грађани БиХ, а не само они који припадају конститутивним народима, добили пасивно бирачко право, а наглашено је да испуњавање 14 приоритета Европске комисије остаје централни политички циљ.
У документу је посебан пасус посвећен задацима које ће Шмит спроводити као високи представник, што је посебно важно имајући у виду да се ради о документу иза којег стоје странке које чине Владу Њемачке, а којима припада и сам Шмит.
“Потребно је да импулс кроз ново постављење на позицији високог представника буде искориштен у комбинацији међународног ангажмана и одговорности локалних актера, како би се скретнице усмјериле ка европској будућности”, наглашено је у овом документу. Оно што је такође важно је да је наглашена важност завршавања мисије ОХР-а, и то у уској координацији с ЕУ.
На истој сједници на којој се посланицима у Бундестагу посљедњи пут на актуелном часу обратила њемачка канцеларка Ангела Меркел, која је нагласила да је потребно да због активности Русије у источном сусједству и на западном Балкану, ЕУ нађе примјерен одговор на изазове које је створила Русија.
“Ја сам мишљења да морамо тражити директан контакт с Русијом и руским предсједником Владимиром Путином. Није довољно да с руским предсједником разговара само амерички предсједник Џо Бајден, што ја поздрављам. ЕУ мора створити властите формате за разговор, јер иначе нећемо моћи ријешити конфликте који постоје”, рекла је Меркелова.
Посланицима се обратио и Шмит, који је изразио задовољство што ће од 1. августа преузети позицију високог представника у Сарајеву. Он је изразио задовољство што је Бајден на недавном самиту лидера ЕУ у Бриселу рекао да је дејтонски мир света обавеза за стабилност у Европи. Он је поздравио повратак САД на међународну сцену и додао да ће Европљани дати допринос, било на Балтику или Балкану, или било гдје другдје у Европи и у европском сусједству.
“Захваљујем канцеларки и Влади Њемачке за појачан интерес и иницијативе према западном Балкану”, рекао је Шмит. Додао је да је свјестан тежине задатка који прихвата, али да ће у те сврхе користити паметне алате који су му стављени на располагање кроз Дејтонски споразум.
“Желим дати одлучујући допринос да у региону не избију нестабилности и зато су ми на располагању извршне овласти ове канцеларије, која је и даље потребна”, рекао је Шмит и додао да је важна и политичка присутност на овој позицији, како би се на овај начин заштитио и територијални интегритет БиХ, за који је рекао да је кроз разне нон пејпере протеклих мјесеци више пута довођен у питање. Злочин у Сребреници је назвао монструозним геноцидом, а споменуо је да постоје и други злочини који морају остати у колективном сјећању свих Европљана као упозорење.
“Не само због ових ужасних искустава, ми не смијемо заборавити западни Балкан, тај кључни регион Европе, наш јужни кампус разноликости. Наш поглед морамо усмјерити ка тамо”, рекао је Шмит.
Као један од задатака за довођење региона у Европу, Шмит је напоменуо да је потребно изградити међустанице, како чланство у ЕУ не би било утопија, већ реалност.
Имајући у виду да је само дан раније Ентони Блинкен, амерички државни секретар, Њемачку назвао највећим партнером и пријатељем на свијету, потврђује се све оно што су “Независне новине” протеклих мјесеци писале о уској координацији САД и Њемачке у вези са Шмитовим именовањем. Осим тога, потврдило се и да је Њемачка била највећи заговарач самита између Баједна и Путина, као и чињеница да ће САД, ЕУ и Русија, упркос значајним разликама између Истока и Запада, више сарађивати на стабилности у Европи, што ће се позитивно одразити и на западни Балкан.
(nezavisne.com)
