Имамо воде на претек али су полице у бх. трговинама пуне увозне воде, највише из Србије и Хрватске, коју годишње плаћамо 120 милиона марака, док се истовремено, извезе свега 27 милиона марака.
– На неки начин се може мало назвати апсурдом да БиХ увози велике количине воде, иако смо земља која обилује великим бројем извора добре и квалитетне воде и сматрамо да премало ово једно природно богатство користимо у смислу извоза – каже Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Постоји у овој причи и нешто што се зове конкурентност на тржишту. БиХ нема произвођаче питке воде који могу да парирају онима у иностранству а на све то не може да извезе онилико питке воде колико је потребно трговачким ланцима. Покретање таквог бизниса је скуп посао кажу економисти. За успјех странаца на нашим просторима, сматрају, најзаслужнији је маркетинг.
– Произвођачи воде из окружења улажу огромна средства у маркетинг. Јер ви ако имате воду имате један производ који имају сви, без боје, укосу, мириса, ствар је само амбалаже и препознатљивости тог производа. Тако да је кључ цијеле те приче у маркетингу гдје се та вода везује за одређена лица, активности, бренд, традицију итд. – каже Раде Шегрт, уредник портал СWОТ.
Добар маркетинг продаје било коју робу. Чини се да су маркетиншки стручњаци одрадили одличан посао са питком водом из иностранства јер се одлично продаје. С друге стране, има и оних који предност дају домаћим произвођачима воде и доброј старој чесмосвачи.
– А ми толико воде имамо, стварно. Мислим, штета да се увози, ко зна каквог је то квалитета, сумњивог квалитета сигурно. Ја мислим да је наша вода из чесме права вода – кажу грађани.
По количини питке воде по глави становника БиХ је седма у Европи, а прва у региону.
(srpskacafe.com)
