Под упитником су дипломе стечене у периоду од 15.08.2011. године до 2013. године од високошколских установа које су након тог периода успјеле обезбиједити акредитацију. И све дипломе до сада неакредитованих универзитета и високих школа у БиХ.
Дипломе више хиљада запослених у јавном сектору у БиХ, стечене на неакредитованим високошколским установама од 15.08.2013. године су, према слову закона, у опасности да буду оспорене, уколико би их они који су их стекли на акредитованим, у конкурисању за запослење, оспорили на судовима. Такође, и дипломе свих до сада неакредитованих високошколских установа, које акредитацију нису обезбиједиле из било којег разлога.
Ово произилази из одредби Оквирног закона о високом образовању у БиХ, али и тумачења које годинама дају задужени за ову област. Конкретно, до сада су се на ту тему са таквим ставовима оглшавали Министарство цивилних послова, односно Вијеће министар БиХ, као и надлежна Агенција за развој високог образовања у и осигурање квалитета БиХ и Центар за признавање диплома (ЦИП).
У више судских предмета, судови у БиХ су и пресудили на тај начин, позивајући се на тумачења надлежних. А уназад двије године на то су својом кампањом указивали и из неформалне групе студената и других заинтересованих за уређено високо образовање у БиХ „Акредитоване високошколске установе – признате дипломе“.
За портал Антикорупција.инфо са правне стране тумачење је дао и брчански адвокат Игор Ђурић, који у својој анализи стања подсјећа да је Оквирни закон о високом образовању у Босни и Херцеговини усвојен још 2007. године, након чега је услиједила и његова измјена и допуна 2009. године, али су, по њему, многе ствари остале неријешене као што је члан 61. Закона.
„Наиме, Закон се између осталог бави питањима као што су лиценца и акредитација, па лиценца представља дозволу за почетак и обављање дјелатности високог образовања, док је акредитација процес којим се на основу спољашње ревизије и оцјене квалитета потврђује да је високошколска установа у свом раду испунила утврђене стандарде и критеријуме. Дакле, разлика између лиценцирања и акредитације је у чињеници да је лиценцирање дозвола за почетак рада и обављања дјелатности високог образовања, а акредитација је потврда квалитета рада високошколске установе. Чланом 54. Оквирног закона је децидно је прописано да надлежни државни органи, те други органи и организације у БиХ ће, у сврху запослења или јавне функције, признавати само оне академске степене и дипломе које издају акредитиране високошколске установе“ – каже Ђурић.
Он је појаснио да је, потпуно недефинисаним, Чланом 61. закона, прописано да ступањем на снагу, постојеће високошколске установе добијају привремену акредитацију од надлежне институције, да се у привременој акредитацији одређује рок у којем ће се обавити акредитација, те да ће она бити обављена у периоду од највише двије године од дана ступања на снагу закона, што значи до 2009. године. Накнадно је Законом о измјени и допуни овог закона рок од двије године је замијењен роком од четири године, што значи да је крајњи рок за акредитацију био 2011. година, прецизније 15.08.2011. године.
Како процес акредитације у БиХ није започео на прави начин, услиједило је кашњење у акредитацији високошколских установа, па су прве акредитације додијељене тек за период од 2013. године, те је у РС Универзитет у Источном Сарајеву добио акредитацију на период од пет година од 01.04.2013. године до 01.04.2018. године, Универзитет у Бањој Луци за период од 15.08.2013. године до 15.08.2018. године, Универзитет за пословне студије Бања Лука за период од 27.02.2013. до 27.02.2018. године итд. Касније су им продужене акредитације на нови период од пет година.
„Уколико узмемо у обзир наведено, долазимо до закључка да све дипломе издате од високошколских установа у БиХ, у периоду од 15.08.2011. године па до добијања нових акредитација, се не могу признати приликом запошљавања у јавном сектору у Босни и Херцеговини“ – изричит је у свом тумачењу овај адвокат.
У прилог својих тврдњи он наводи и Одговор ХЕА БиХ на питање посланице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Азре Хаџиахметовић, која је још 2011. године поставила питање везано за извршење члана 54. Оквирног закона о високом образовању у БиХ. Почетком наредне године у званичној форми одговор јој је достављен од стране Вијеће министара БиХ.
„Како је законски рок за прву акредитацију истекао 15. августа 2011. године, те пошто до данас није извршена акредитација ни једне високошколске установе у БиХ, надлежни државни органи не би требали признавати високошколске дипломе стечене након 15.08.2011. године, било у сврху запослења или јавне функције“ – одговор је достављен тадашњој посланици ПД ПС БиХ.
„Наравно да се и даље врши запошљавање лица која су дипломе стекли у наведеном периоду, али уколико се деси да заинтересовани противкандидат поднесе жалбу на конкурс или пак покрене управни спор пред надлежним судом врло вјероватно је да ће услиједити поништење конкурса и нова процедура. Међутим, обзиром да за кашњење у процесу акредитације нису одговорни студенти него искључиво високошколске установе и друге надлежне институције потребно је пронаћи начин да се наведени проблем елиминише, а самим тим и неправда према дипломираним студентима“ – правно је тумачење по овом питању брчанског адвоката.
Из неформалне групе грађана „Акредитоване високошколске установе – признате дипломе“ су исказали задовољство што су у досадашњем току кампање успјели да покрену ово питање са мртве тачке и што се на ову тему све више води полемика и што добијају ширу подршку за своје активности.
„Драго нам је што се овом темом, осим нас студената у РС, баве и студенти и други заинтересовани у Брчко Дистрикту, „Картон револуција“ у Тузли, а надамо се активности проширити и на простор цијеле БиХ. Чињеница да још увијек има велики број високошколских установа који нису обезбиједиле акредитације а издају дипломе је за бригу не само нас студената, већ би се тим проблемом на прави начин напокон требали позабавити многи у низу надлежних у оба ентитета, Дистрикту, као и на нивоу БиХ“ – изјава је члана Групе Горана Ристића.
(antikorupcija.info)
