Љекари из држава Западног Балкана одлазе у западноевропске земље, али нико нема прецизне податке о којем броју је ријеч, констатовано је на скупу предсједника љекарских комора региона, одржаном у Подгорици.
Предсједник Коморе доктора медицине Републике Српске Небојша Јованић рекао је да је број љекара који оду из Српске занемарив.
Он је навео да годишње буде издато између 30 и 40 гуд стендинг потврда (потврда о добром угледу) на 3.700 уписаних љекара.
“То је занемарив удио од један одсто. Половина њих добије посао, а друга половина дође опет по сертификат. Неки оду због породичних прилика, а основне дестинације су Словенија и Њемачка”, рекао је Јованић.
Он је напоменуо да на евиденцији незапослених константно имају око 180 љекара.
Предсједник Љекарске коморе Србије Милан Динић рекао је да су прошле године издали 783 сертификата, али да не могу да кажу да су сви ти љекари отишли ван земље, јер половина њих ради у БиХ и Црној Гори паралелно.
Он је истакао да Београд, Крагујевац, Нови Сад и Ниш немају проблем са кадром, те да је старосна граница љекара већа од 50 година.
Предсједник Љекарске коморе Словеније Зденка Чебашек Травник рекла је да Словенија има 2,7 љекара на 1.000 становника.
“Ми смо на дну по броју љекара, а Аустријанци имају пет љекара на 1.000 становника”, објаснила је Травник, те додала да у Словенији годишње дипломира око 350 љекара, а да половина затражи сертификат гуд стендинг.
Предсједник Синдиката доктора медицине Црне Горе Милена Поповић Самарџић истакла је да не постоје прецизни подаци о броју љекара који су отишли, јер надлежни покушавају да минимизирају тај проблем.
Македонију годишње напусти у просјеку око 200 љекара због бољих услова на раду и због зараде, речено је на скупу у Подгорици.
Просјечна старост љекара у Македонији је 58 година. Та држава, као и Црна Гора, има много мање љекара по глави становника него што је европски просјек, односно 2,1 љекара на 1.000 људи.
(SRNA)
