Судбина радника који раде за минималац свуда је готово иста, без обзира на то о којој држави је ријеч.
У многим земљама минималне зараде износе 50 одсто просјечних и не осигуравају услове за нормалан живот.
С минималном платом од 208 евра, што је негдје око 1,20 евра по сату, радници у БиХ су на самом европском зачељу по висини минималца.
Институт за економско и социјално истраживање ЕУ-а у свом извјештају за март 2018. упозорава како је почетком ове године у државама чланицама Европске уније забиљежено просјечно повећање минималних зарада од 4,4 одсто.
У западној Европи становништво у просјеку зарађује осам евра по сату. Предњачи Луксембург с 11,55 евра, док је најмања зарада у Белгији, 9,47 евра по сату.
Друга скупина земаља су оне с минималном зарадом од три до пет евра по сату, а ту се убрајају Словенија (4,84 евра), Шпањолска (4,46 евра), Малта (4,31 евро), Португал (3,49 евра) и Грчка (2,30 евра).
Трећа скупина су земље источне Европе, гдје су минималне плате испод три евра по сату – Бугарска 1,57, Турска 2,53, Украјина 0,74 и Молдавија 0,68 евра. Ту се убраја и Србија с 1,58 еура, колико се наводи у извјештају.
Занимљиво је и да је Европска трговинска унија предложила да законске минималне зараде буду такве да могу осигурати минимални животни стандард и да буду најмање једнаке износу од 60 одсто националне просјечне плате. Међутим, да би се остварио тај амбициозни циљ, потребно је значајно повећање минималне зараде у већини земаља Европе.
Проматрано статистички, у БиХ је однос просјечне и минималне плате у постоцима на нивоу Њемачке.
Наиме, у Њемачкој, гдје је минимална цијена рада 8,84 евра, минималац је 46,7 одсто испод просјека, док је у БиХ просјечна плаћа 438 евра, минималац је 47,5 одсто испод просјека.
Но, у БиХ није проблем однос минималне и просјечне плате. Ако се успореди минимална сатница Луксембурга, као државе с највећом сатницом, и БиХ, испада да Луксембуржанин заради за сат колико грађанин БиХ не може за цијели радни дан, пише vecernji.ba.
У БиХ је проблем што просјечна плата не може покрити ни половину потрошачке кошарице четверочлане породице, док минимална не може покрити ни трошкове хране, што у остатку Европе није случај. Колико смо заиста сиромашни, посебно у поређењу с грађанима ЕУ, потврђују и многе анализе које су показале да се наша прехрана углавном темељи на јефтинијим и “ситим” намирницама.
(srpskainfo.com)
