Четири године након велике мигрантске кризе током које се на европске обале искрцало више од милион људи, мигранти се крећу новом балканском рутом – преко Босне и Херцеговине.
Бјежећи пред ратовима и сиромаштвом на Блиском истоку, у Азији и Африци, стотине хиљада људи кренуло је 2015. и 2016. у Европу тзв. балканском рутом сјеверозападно од Грчке.
Рута је затворена у марту 2016., а све донедавно ријетки мигранти избјегавали су путовање преко планина Босне и Херцеговине. Радије су бирали руту преко Србије на којој су морали избјећи хрватске и мађарске власти како би стигли до жељених дестинација у ЕУ-у.
Сада се отворила алтернативна рута из Грчке преко Албаније, Црне Горе и БиХ.
Рута, по западним дипломатским изворима, одговара оној коју користе кријумчари оружја и дроге, указујући на постојање мреже кријумчарења људи.
Мигрант Ахмед Весам, који је разговарао с Франс Пресом у Сарајеву, кренуо је из сјевероисточног сиријског града Хасаке прије мјесец дана након што је платио кријумчарима да га пребаце у Европу.
“Хиљаду долара (800 евра) за пут из Турске до Грчке, хиљаду евра од Грчке до Албаније и тако даље”, рекао је.
По босанскохерцеговачким властима, од почетка године у земљу је илегално ушло 700 миграната, а готово 800 их је заустављено на граници. Већином су Сиријци, Пакистанци, Либијци или Афганистанци.
Власти страхују да би се с доласком прољећа њихов број могао јако повећати.
“Немамо капацитете за прихват хиљаду избјеглица… иако они не желе остати у Босни”, рекао је недавно предсједавајући Вијећа министара БиХ Денис Звиздић.
Директор Љекари без граница на Балкану Стефан Моисанинг одбацује бојазни да би се могла поновити мигрантска криза из 2015. Но, бх. власти требале би “ситуацији приступити на хумани начин, како се не би претворила у праву хуманитарну кризу”, рекао је.
БиХ има центар за тражитеље азила код Сарајева у којем има мјеста за само 154 људи.
“Ситуација се компликује”, рекао је недавно министар сигурности БиХ Драган Мектић, истичући да се између Грчке и Босне тренутно налази 45.000 до 50.000 миграната, а многи од њих могли би окушати срећу преко БиХ.
Граница с Хрватском, чланицом ЕУ-а, дуга је 1000 километара, а Сарајево има само 2000 граничних полицајаца.
По Ниџари Ахметашевић, волонтерки која ради с мигрантима у Сарајеву, број мигранта у земљи најмање је двоструко већи од службених података.
“У контакту смо с више од 300 људи. Пронашли смо рјешење (када је ријеч о смјештају) за њих око 50, али могли бисмо напунити још двије такве куће”, казала је.
У почетку замишљен као хостел у предграђу Сарајева, велика зграда гдје су смјештени Весам и његова родбина има одвојене собе с тоалетима. Кућу је осигурао Босанац који живи у иностранству.
Самира Самади (35), још једна мигранткиња која ондје борави, напустила је средишњи ирански град Исфахан почетком 2017. заједно са супругом. Љекар Љекара без граница прати њену трудноћу.
“Желим отићи у Њемачку… али због женине трудноће не можемо наставити”, рекао је њен супруг Ануш Орак. “Вјеројатно ћемо причекати овдје да се дијете роди.” Пар је већ покушао илегално ући у Хрватску, али су их спријечили снијег и шуме.
Весам ће, каже, кренути за “седам, можда 10 дана”.
“Не знам како ћемо прећи границу, али покушаћемо и наставити покушавати. Превелик је већ пут иза нас”, рекао је.
(N1)
