На Добрином споменику у Брчком данас је одата почаст погинулим борцима, ослободиоцима од окупатора, цивилном становништву које је пострадало у Великом рату.
Данас се навршава 106 година од ослобођења Брчког, дана када су припадници Петог пука, Дринске дивизије, Прве српске армије под командом војводе Петра Бојовића ушли у Брчко, 13. новембра око 16 часова. Петим пуком је командовао потпуковник Божидар Загорчић и њему је дато у задатак да са дијеловима свог пука уђе у сјевероисточни дио Босне и помогне у успостављању функционисања новоформираних структура власти.
Народ у Брчком је овај догађај пропратио као највећу свечаност године.
Град и касарна су били искићени заставама, паролама и сликама краља Петра и регента Александра Карађорђевића. Војска је пролазила кроз шпалир народа и засипана је цвијећем, музика је непрестано свирала, а на одредишту је поведено и коло.
Оно што Брчко, по величанствености, издваја од осталих градова у Босни је и чињеница да је командиру групе која је ушла у Брчко, а тo je био капетан Душан Николић, уручен списак ратног плијена који се предаје побједнику на даље старање и коришћење. О томе је информисан и главнокомандујући Српске војске, регент Александар Карађорђевић.
Овај чин оставља дубок утисак код регента о Брчком и његовим становницима, те обезбјеђује посебно мјесто код будућег Краља Срба, Хрвата и Словенаца. Брчко постаје град миљеник будућег Краља, коме се одуживао разним приликама и поводима. Скоро све од тога је до дан данас заборављено.
Остају сјећања да су Његово Величанство Краљ издвојили значајна средства за надоградњу и уређење зграде Ниже трговачке школе и њено прерастање у Трговачку академију. Приликом сахране вољеног Краља 1934. године, једна од најбројнијих делегација у Београду, била је управо она из Брчког. ЊКВ Краљ Александар Карађорђевић такође је подржао и помагао постављање споменика добровољцима у Градском парку у Брчком, на мјесту гдје су се у два наврата, током аустроугарске окупације “њихала” вјешала, и то са изричитом напоменом да се сачува сјећање на све објешене на овом мјесту.
Први пут је то било доласком Аустроугара на ово подручје, августа мјесеца 1878. године, као казна на пружени отпор код Лончара. Први објекат који су нове власти подигле су била управо вјешала постављена на улазу у Велики парк. Други пут вјешала се подижу на истом мјесту, као упозорење шта ће се десити са онима који пружају отпор окупатору.
Надовезујући се на страшна страдања нашег становништва приређена од окупатора, доносимо вам текст од 23. јуна 1920. године, о Добросаву Добри Јовановићу, вјечном јунаку нашега рода. Добросав је био најстарији син угледног професора новосадске српске гимназије, господина Милана Јовановића. Добро је био комита у чети војводе Воје Танкосића. На несрећу непријатељ га ухвати у Крупњу одмах на почетку 1914. године, а објеси у Брчком. Држали су га дуго објешеног, да би тиме застрашили друге родољубе.
Срби Брчани за јунака-мученика
Свечани пренос костију Добре М. Јовановића
Недавно смо јавили, како су Срби у Брчком (у Босни) свечано сахранили земне остатке нашега новосадскога детета, свршеног правника пок. Доброслава М. Јовановиhа, јуначнога сина нашега пријатеља и суграђанина г. проф. Милана А. Јовановића. Покојни Добра се г. 1914. са својим комитским друговима борио у битци на Крупњу против силне аустро-маџарске ордије и ту је, рањен, не могући даље, пао у канџе свирепога непријатеља, који је Добру на управо зверски начин лишио млађанога живота. Из. једног приватнога писма дознајемо сада, да су Срби у Брчком извршили врло леп чин пијетета према сени јуначнога сина Новога Сада и та пажња је дубоко тронула све нас Србе Новосађане, који знасмо пок. Добру. Заузимањем начелника брчанског среза, ученика српске вел. гимназије новосадске, образовао се у Брчком одбор Срба, који је преузео ископавање и свечану сахрану Добрина пепела. Тај дан беше за цело Брчко велика, али тужна свечаност: Срби Брчани, који су као и сва наша племенита браћа Срби у Херцег-Босни, претрпели страшна мучења под крвавом тиранијом аустро-маџарске господе са сарајевске мусале, одавали су тај дан почаст успомени једнога Србина Војвођанина, који је храбро умро за Србију.
Цело Брчко слегло се око места, где су Добру џелати бацили у јаму украј пута; сви су дошли, да одају последњу почаст јунаку-мученику Добри Јовановићу. Кад су земни остаци ископани, стављени су у леп металан сандук, који Срби Брчани купише својим прилозима, те су онда сандук дигли на рамена најугледнији грађани и однели Добрин пепео по целом Брчком. При опелу и тужном спроводу чинодејствовало је десет српских свештеника, а после су земни остатци нашега Добре спуштени у нов гроб, који је ископан баш на месту, на ком је Добра претрпео мученичку смрт.
Ту на том месту, међу браћом рођеном, а у земљи напаћене али слободне наше Босне, вечни санак ће да снива један Србин јунак, који умре за Србију, а “нити писну, нити зуби шкрипну..” већ помињући Бога истинога даде свој млађани живот за Србију.
Ту на том месту, где почива Добра Јовановић, подићи ће родољубиви Срби Брчани Добри лед споменик, који ће далеким покољењима у Брчком и путнику казивати, како се један јуначан син Новога Сада и равне Бачке као комитски ирој „јуначки“ борио и мученички умро за Србију.
Браћо Брчани! Хвала вам на добром, српском делу, а Ти, Добро, мирно почивај на грудима ослобођене наше миле Босне!
Приредио: С.Ћ.
