У нижим разредима основне школе комплетну организацију око бирања и куповине осмомартовског дара преузеле су маме ђака, те дјеца ријетко знају и шта су поклонила учитељици.
Ученици поводом Дана жена дају од пет до десет марака за куповину заједничког поклона учитељици, па тако један разред зна скупити и до 300 КМ. Протеклих дана влада права празнична еуфорија, дјеца скупљају паре како би поклоном обрадовали учитељицу, наставнице и професорице за 8. март. Према причи продаваца, цвијеће се све ријеђе купује, а примат преузимају поклон бонови у вриједности 100 и 200 КМ у познатијим трговинама у граду, као и накит и сатови у златарама.
– Направиле смо групу на Виберу, приједлог је био да дамо по десет марака и скупиле смо 260 КМ. Боље је да купимо један добар поклон, нешто што ће учитељица носити, парфем, можда квалитетну торбу или новчаник, него да свако доноси мали поклончић, свеједно ће нас исто коштати. Дјеца су још мала да сама носе толике паре – испричала нам је мајка, чије дијете иде у трећи разред.
Међутим, има и родитеља који све то називају претјеривањем и није им јасно у чему је смисао поклона који вриједи као пола нечије плате.
– Људи данас раде за 400 КМ мјесечно, а ми учитељици дарујемо поклон бон од 200 КМ. То више није ни знак пажње, него претјеривање, не знам ни како њима може бити пријатно са таквим поклоном. Прошле године, моје дијете није знало ни шта су купили учитељици, а да не говорим да нико од њих уопште ни не зна шта значи овај празник – разочарано нам је рекла једна мајка.
Ситуација је слична и у већини средњих школа, само што ученици тада већ сами бирају поклоне. Скупих поклона чини се једино нема у школама, где наставу случају већином дјечаци, они се “држе класике”- букет цвећа и честитка.
– Још један примјер како су људи данас склони претјеривању у свему, а са друге стране жељни показивања – сматра социолог Драгана Алексић.
Објашњава да родитељи поклонима желе да покажу свој статус и тако се, на неки начин, такмиче са родитељима из других одјељења.
– Учитељица јесте неко битан за дјецу и колико год они да се потруде да јој пруже пажњу мислим да то није претјеривање, наравно када то организују сами малишани. Свако мијешање родитеља је сувишно и доводи до бесмисла постојања учитељице као фигуре и тог знака пажње – додаје она.
Она објашњава да родитељи том дају лош примјер дјеци која ће касније мисити да се пажња мјери новцем, те да материјалне ствари вреде више од намере.
– Родитељи сакупе новац и купе поклон, а дјеца немају никаве везе са тим. Од свега ће им остати само да је битно да се поклони нешто скупо и да тако треба. Нема кафанфила и честитки које су дјеца некада сама правила на часовима ликовног – додаје Алексићева.
Тога је увек било, не видим ништа спорно у томе да се учитељици преда скромни поклон поводом 8. Марта, каже предсједник актива директора основних школа Мирослав Попржен.
(blic.rs)
