Грађани БиХ све су више заинтересовани за сезонске послове у области туризма и угоститељства током љета на Хрватском приморју, а дошло је до великог повећања броја послова објављених за Хрватску, која вапи за сезонцима.
Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма у РС, рекао је да наши сезонски радници у Хрватској имају загарантовану пријаву, радну дозволу, социјално, пензионо и здравствено осигурање, а ту је и примамљива плата.
“За исте послове које раде у БиХ, радници у Хрватској примају дупло веће плате. Собарице примају плату око 800 евра, конобари и кувари више, док код нас собарице не примају више од 500 КМ”, рекао је Татић.
Истакао је да подједнако одлазе незапослени, али и они запослени незадовољни радним условима у БиХ, те да за мањак радника треба да се запитају наши послодавци.
Са портала посао.ба потврдили су нам да је дошло до великог повећања броја послова објављених за Хрватску у 2018. години, гдје је за прва два мјесеца дошло до повећања од 163 одсто у односу на исти период прошле године, док је број пријава порастао за 52 одсто.
“Ради се о пословима у грађевинарству и занатским услугама те туризму и угоститељству, а најчешћа мјеста гдје се послови нуде су Дубровник, Далмација, Истра, Кварнер и Загреб”, наводе са овог портала.
Мирослав Вукајловић, директор Агенције “Спектар”, каже да од почетка године имају конкурсе за сезонске послове у Хрватској те да је ове године дошло до радикалног повећања одобрених радних дозвола за ову врсту послова.
“Хрвати имају потребу за радницима свих занимања, највише интересовање је за послове угоститељства и туризма, као и грађевинских радника. Постоји притисак да се за наше грађане отвори слободан приступ тржишту рада Хрватске, а према нашим изворима, то ће се десити до почетка љетне сезоне”, рекао је Вукајловић.
Он каже да Хрвати масовно одлазе у ЕУ и сезонске послове нема ко да обавља.
Истакао је да су, за разлику од Црне Горе, гдје такође треба сезонаца, у Хрватској много бољи услови рада, као и плате, те је стога и заинтересованост већа.
Додао је да је у разговору с једним од послодаваца из Хрватске сазнао да су ишли чак на Филипине како би довели људе из азијских држава те да је то проблем Хрватске с којим ћемо се сви ми овдје сусрести.
Амир Хаџић, предсједник Удружења хотелијера и ресторатера БиХ, тврди да наше угоститељство ипак није угрожено одласком радника изван БиХ те да би и они у случају недостатка радника били спремни да увезу радну снагу.
“Излазе нам нови кадрови из угоститељских школа широм БиХ. У случају одласка радника, млађа популација би надомјестила старије, који су већ стекли навику да мијењају послове и путују”, рекао је Хаџић.
Он каже да није лако остати у сезони без радника на којег си навикао.
“Доста послодаваца улаже у своје особље и направи га изнад просјека кроз рад и улагање, а на крају га једноставно изгуби. Радника треба држати и плаћати и у мјесецима када није сезона, како би он био ту и од седмог мјесеца, када је промет већи и до пет пута”, рекао је Хаџић.
Додао је да Хрватска раднике тражи периодично, од шестог до осмог мјесеца те да 20 до 30 одсто радника који оду тамо “остану израђени”.
“Једна агенција нуди плату 4.000 куна, то је испод свих критеријума у Хрватској, гдје су ту трошкови, када се све сабере, услови су лошији него овдје”, рекао је Ахмић.
Један конобар из Бањалуке каже да се пријавио на оглас једног хотела из Истре и да ће тамо отићи да ради, а понуда му је од јуна до октобра.
“Зарадићу много више него овдје, а надам се и добром бакшишу, а уз то ћу имати смјештај и храну, а тиме и бесплатно љетовање”, рекао је он.
(nezavisne.com)
