Незадовољни потрошачи најчешће званичне жалбе упућују комуналним предузећима, водоводима, телекомуникационим компанијама и трговцима, међутим свакодневно вуку за рукаве и представнике удружења грађана те се жале на нељубазност и напухане цјеновнике.
Недељка Илијић, предсједник Удружења грађана “Оаза” Требиње, каже да су током прошле године забиљежили 50 званичних приговора грађана, упућених углавном предузећима која имају монопол на тржишту.
Свакодневно их, каже Илијићева, људи пресрећу на улици те упућују незваничне жалбе.
“Највише притужби је било на телефонске компаније – од неисправности телефона па до услуга. Жалбе су честе и на трговачку дјелатност, на неистакнуте цијене на рафовима, написане цијене артикала које се не подударају с онима на каси, затим неизложеност књига о рекламацијама, те разни проблеми с квалитетом обуће. Присутна је и трговачка нељубазност и неиспуњавање законских обавеза према потрошачима”, набраја Илијићева.
Додаје да је и водоснабдијевање бољка грађана, који не желе више да имају заједнички водомјер у зградама, већ појединачни.
“Неки дан сам с полице у супермаркету скинула цијену и инсистирала да ми наплате по тој цијени јер је разлика на рафи и на мом рачуну била велика. На крају сам у томе и успјела. Многи трговци кад нешто платим не кажу ни хвала, ма ни не климну главом”, наводи једна Бањалучанка.
Из “Оазе” истичу да што се тиче жалби на трговце, потрошачи успију изгањати правду, док са јавним предузећима воде сизифовску борбу.
И Бањалучане муче слични проблеми као и Требињце, али се, како наводе из Покрета потрошача Бањалука, све мање јављају.
“Људи су све упућенији у своја права па их покушавају остварити директно с лицем које им је то право ускратило. Нама као удружењу се и даље обраћају они мање информисани, а то су претежно старији људи”, наводи Драгутин Бошковић из овог удружења.
Како наводе из Одсјека за заштиту потрошача при Министарству трговине и туризма РС, током прошле године забиљежено је преко 1.100 приговора.
Највећи дио приговора, око 59 одсто, односио се на услуге од општег економског интереса, 12 одсто приговора се односило на заштиту безбједности и здравља људи, 14 одсто на одговорност и гаранцију за производ или услугу, 11 одсто приговора били су у вези са обавезом обављања трговачке дјелатности у складу са добрим пословним обичајима, четири одсто односило се на продају производа и пружање услуга, два одсто приговора на декларисање производа, а један одсто на непоштену пословну праксу и друго.
“Можемо рећи да су потрошачи у Републици Српској из године у годину све више упућени у своја права захваљујући активностима Министарства, удружења потрошача и медија, али да је процес њиховог даљег образовања неопходно континуирано спроводити у циљу јачања јавне свијести”, наводе из овог министарства.
Будући да је досадашња пракса показала да многе туристичке агенције нису довољно упознате с одредбама Закона о заштити потрошача, кажу да је потребна већа едукација запослених, што би уједно допринијело и подизању туризма на виши ниво. Значајну улогу имају и инспекцијски органи у Републици Српској.
(nezavisne.com)
