Скоро као у неком филму, међу припадницима непризнате Црногорске православне цркве дошло је до сукоба, па се више не зна ко јесте, а ко није наводни митрополит, али је тачку ставио Основни суд.
Црква на Цетињу због чијих кључева је Дедеић тужио свог дојучерашњег сарадника
Спор у такозваној Црногорској православној цркви између Мираша Дедеића и његовог доскорашњег сарадника Бориса Бојовића добио је правосудни епилог.
Основни суд на Цетињу одбио је предлог Дедеића, који је себе прогласио за митрополита, да се Бојовићу забрани обављање верске службе у објектима тзв. ЦПЦ.
Спорна је црква на Цетињу чије кључеве има Бојовић, који је сменио Дедеића и себе прогласио за митрополита. Према судској одлуци, кључеви цркве остају код Бојовића.
Овим је криза у ЦПЦ на Цетињу достигла ових дана драматичне, неслућене размере, па се они који све ово посматрају са стране питају шта ће се десити ако једне од следећих “неђеља” на службу у поменуту цркву стигну двојица митрополита одједном – ко ће служити, а ко саслуживати.
Мираш се суду, иначе, обратио пошто је пре мало више од месец дана, на Цетињу, на “општецрногорском збору” уместо њега на трон “архиепископа цетињског и митрополита црногорског” изабран владика Борис Бојовић.
Пре него што се обратио суду, Мираш је скуп на коме је одлучено да га пензионишу, односно пошаљу у “мировину”, назвао “пропалим политичким митингом”, те поручио да је то окупљање правно ништавно и да не “производи никакве последице”.
“Уличним митинзима не може се смењивати митрополит и бирати, поред живог и здравог поглавара, насилним путем, супротно уставу ЦПЦ нови поглавар, те су “одлуке” без икакве важности”, рекао је још Мираш.
У низу драматичних догађаја који су се захуктали још пролетос када је, бог ће знати која служба објавила снимак једночасовног телефонског разговора двојице функционера ЦПЦ, односно двојица митрополита, Михаила и Бориса и у коме је отворено више тема, од Борисове простате, ножева, финансија и тако даље.
У образложењу, Дедеић је таксативно навео које је све каноне Борис који га је пензионисао, прекршио.
Постоје у Црној Гори и они који су уверени да су у све умешани прсти и треће струје оличене у личности Владимира Лава Лајовића, из такозване епархије подгоричко – дукљанске, па су се последњих месеци нарочито у београдској штампи могле прочитати и констатације да ће тзв. ЦПЦ скорих дана имати више митрополита и свештеника, него верника и спонзора.
Овде не треба заборавити да се епархија подгоричко-дукљанска 2018. одвојила из ЦПЦ због неслагања са начином рада митрополита Михаила и ЦПЦ.
Летос се огласила и још једна епископија ЦПЦ, такозвана которско-приморска која је саопштила да ће због неподношљивог и понижавајућег стања унутар цркве под вођством митрополита Михаила, од Илиндана деловати самостално те да је ЦПЦ под вођством митрополита Михаила канонски и морално посрнула и њено функционисање на постојећим основама више није могуће.
Да све буде документовано како и приличи, у саопштењу је наведено да су разлози за такву одлуку бројни, а први је што митрополит Михаило ради на уништењу идеје о обнови ЦПЦ и са тим циљем су га на њено чело довеле српске и руске тајне службе, а задатак му је да држи ЦПЦ на веома ниском нивоу развоја, како би као таква служила интересима Српске православне цркве у Црној Гори.
Сада већ пензионисани Дедеић оптужен је да још од седамдесетих година прошлог века сарађује са руским тајним службама, преко којих је добијао послове у некадашњем Совјетском Савезу. У саопштењу се тврди да епархија поседује податке да Михаило још од 2002. године сарађује са пуковником руске службе ГРУ Леонидом Прокопјевим, чије је кадрове доводио у Црну Гору и давао им високе позиције унутар ЦПЦ.
Ни ово саопштење није могло да прође без помињања финансија.
“Митрополит Михаило и свештеник задужен за књиговодствене послове не подносе финансијске извештаје о пословању ЦПЦ, а свима је видљиво да се новац од донација не улаже у развој цркве, јер развоја нема”, стоји у саопштењу ове непризнате eпархије.
Месец дана по овом саопштењу, Михаило је на скупу на Дворском тргу на Цетињу смењен и пензионисан, а на његову адресу истог дана стигло је саопштење у коме је дословце наведено да је на његовом трону – “архиепископ цетињски и Митрополит црногорски – његово блаженство господин Борис”.
За утеху, на “општецрногорском збору” на Цетињу, сем одлуке да се “Михаило повуче у мировину”, донета је и још једна – да се “обновитељ ЦПЦ Антоније Абрамовић канонизује те прогласи као Свети Антоније митрополит црногорски”.
О канонизацији Мираша овог пута није било речи.
(rt.rs)
