Посланици у Народној скупштини Републике Српске Рамиз Салкић и Амир Хуртић представили су у Бањалуци нацрт закона о службеној употреби службених језика БиХ у Републици Српској којим се, уз српски и хрватски, помиње и “босански”.
Салкић је рекао да ће наведени документ бити данас упућен у процедуру.
“Нацртом закона дајемо прилику Народној скупштини и Влади да заједнички усвојимо нацрт и приједлог овога закона и доведемо у равноправан положај све грађане у овом ентитету и отклонимо дискриминацију”, тврди Салкић.
Одговарајући на питања новинара, Салкић је рекао да је “власник државне имовине држава”, те да је “увјерен да ће тако и бити у коначници”.
Посланик СНСД-а Срђан Мазалица рекао је да нацрт закона о службеној употреби службених језика БиХ, који су представили Салкић и Хуртић, неће бити подржан јер је питање језика, прије свега, лингвистичко, а не политичко.
Мазалица је изјавио Срни да, док се национална припадност може посматрати као субјективан осјећај и једно од индивидуалних права, језик са својим садржајем и правилима спада у објективне категорије.
“Нико вам не може забранити да себе назовете Ескимом, Џедајем или Клингонцем, али ниједна међународна повеља ни конвенција вам не даје за право да нечији језик узмете и назовете именом свог народа или једне од регија земље у којој живите и коју дијелите са још два народа”, указао је Мазалица.
Он је рекао да је језик којим данас говоре сва три конститутивна народа у БиХ стандардизовао Вук Стефановић Караџић својом граматиком и рјечником.
“Зато, лингвистички гледано, може постојати само један – српски језик. Политичким, уставним и законским насиљем не може се дерогирати струка, а то нису ни помислили покушати Американци, Мексиканци, Бразилци или Аустријанци, који говоре енглеским, шпанским, португалским или њемачким језиком. Само Бошњаци и Хрвати користе Вукову реформу да би направили себи језике, а онда их називају према свом нахођењу”, нагласио је Мазалица.
Мазалица је рекао да због тога око тих питања не смије бити попуштања, јер се чувањем српског језика од “крађе и лоповлука” штите и српска култура и идентитет.
“Ако данас дозволимо ‘босански’ језик, сутра постајемо Босанци, јер према увријеженом схватању људи који живе у Босни, логично, говоре босанским језиком”, нагласио је Мазалица.
У Уставу Републике Српске наводи се да су службени језици – језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа.
(nezavisne.com)
